Српски сион

С тр . 268. „СРПС1 *■ вића, свога предшасника на сомборској нрепарандији. Прота Кузман СтаниЛ у Темишвару, гдегод је до Темишвара као свештеник служио, оставио је за собом лена гласа као прави вештак у црквеном ијенију, на и сада га хвала Богу грло још није издало. Осечки парох Јован ЈаношевиИ такођер је својим пјенијем увесељавао до скора осечку цркву, али потресен породичним недаћама већ 2—3 године како је појати престао. Пои Ћура Јеври-&, парох сегедински. Са више страна извештен сам, да је и то један од оних наших дивних и вештих појаца ; пред којим треба рећи: Капу доле! Евала му! Од млађег свештенства као прави вештаци спомена су достојни: Милан СуботиЛ , парох батајнички, и Сава Теодоровип, катихета и проФесор у кр. реалци земунској. Овај последњи брат научио је црквено пјеније од чувених нојаца: проте Танасије Поповића, ноп Ђуре Поповића а по нешто и од пок. архимандрпта Павншевића. И Амвросије ПавловиИ, настојатељ манастира лепавинског и парох загребачки, има диван и звонак глас, само је штета, што таквом гласу не достаје она нрава мајсторија карловачка. Ово су све вештаци у пјенију, које сам од чести или сам познавао и познајем, или сам од других чуо за н>их, да су такви. Покојни митрополит србијански Теодосије МраовиЛ ( рођен у Баји) научио је такођер карловачко пјеније од калуђера Јанићија Поповића. Он га је као дугодишњи наставник београдске богословије распрострво и тако рећи одомаћио у Србији и тиме грчки начнн сасвим истиснуо. Уз Мраовпћа око тога се посла трудио бивши проФесор београдске богословије а нотоњи шабачк« владика | Гаврило Иошвпћ. А поред Мраовића и Гаврила спомена је вредан и Евгеније Симоновић, бивши владика неготински. Сва тројица су били из Војводине и карловачки богослови. Од Мраовића присвојише ијеније и у истом се усавршише поглавнто ови његови ђаци: Живојин ЈовичиЛ (а сада Кирил, архимандрит српског подворја у Москви), бивши прота и проФесор београдске богословије. Никола ТрифуновпК, парох београдскн. Тома СшојадиновиЕ, ђакон београдски (особити иојац).

1 СИО Н." Бр. 17. Јован КосшиЛ, бивши протођакон. Живко Бранковип, члан консисторнје Ппшке, и Алекса ЛетровиЛ, парох београдскп. Сви ови могу се назвати прави капацитети у црквеном пјенију, и за то су сви они до сада били учитељн црквенога пјенија у београдској богословнји. У години 1883. у очи посвећења Мраовићева за митроиолита србијанскога, слушао сам у карловачкој саборној цркви иојати некога ироту зајечарскога Стевана ВеличковиКа, којн је доиста лепо појао. Али не умем за њега казати, да ли је и велико пјеније знао. Кад говорим о црквеном нјенију, ваља ми из заборава отети и име неког Морфидиса, који је у 50. годинама овог столећа био про®есор на осечкој гимназији. Он је био православни Грк, нри том — како веле — врло интелигентан ц изображен човек; говорио је неколико језика, и био је врло великн љубитељ и зналац нашег српског црквеног пјенија. Истина он се није држао карловачког пјенија, већ је бно зналац неког другог, које бијаше иуио лепих, милозвучних и правих црквених мелодија. Да ли је он то пјеније од кога научио, или оно беше нродукт његовог сопственог дара, не зна ми нико рећи. У том свом пјенију увежбао је он осечку српску младеж, и певало се оно све дотле, док га није Станковићево из цркве потисло. Име МорФидисово још се и данас с пијететом спомиње у грађанству осечком. МорФидис је — чујем — због неумерености у нићу поред све своје богате спреме био одпуштен из службе и од стида се одселио у Нови Сад, где је предавао грчки језик и давао часове из певања и музике. И Босна и Херцеговина, те две српске покрајине, примиле су од честн црквено пјеније карловачко. Напред смо рекли, да је из митрополије карловачке пјеније наше пренесено у Србију. Синови пак Босне и Херцеговине слушали су до окунације богословске науке ионајвише у Београду, одакле су они и црквено пјеније карловачко собом у своју отаџбину иреносили и раснростиралн. Тек после окунације почели су ијеније наше тамо преносити и свештеници и учитељи из Војводине. Док нису у Босни и Херцеговинп београдски богослови карловачко пјеније распростирали, појало се тамо доста неправилно по грчком начину и њиховим мелодијама. Из београдске бо-