Српски сион

СИОН."

Б р . 35.

послушних и увек незадовољних Јевреја; с тога баш и вели Мојсије: „и биће сведок (т, ј. закон) противу Вас". (Второзакон: 31, 36.) То је та виша и узвишенија дељ у првом реду, коју Мојсије имафаше пред очима; у другом реду нак, када је заповедио да се петокњижије остави покрај ковчега завета, следовао је само обичају старих народа, који све важније своје иисмене сиоменике чувахуу храмовима својим. 10 Наследник Мојсијев: Исус Навин описао је освојење обећане земље; затим је све догађаје и откривења и заповести Божје скупио у једну књигу, која носи његово име, и придодао је исту књигу Мојсијевом петокњижију. 11 Од времена Исуса Навина, па све до Самуила пророка, који беше трећи по реду свештени и богодухновени писац, није ушла ни једна књига у канон; премда се позитивно зна, да је било написаних књига и у то време. као што беху књиге: ратна књига Јехове, која је написана приликом прелаза Јевреја преко црвеног мора, књига Нраведнога, затим разни летописи јудејских и израиљских царева, који и ако беху добро познати, ипак за то не уђоше у канон, јер имађаху више светски него религиозни карактер. За пророка Самуила зна се, да-је оиисао установљење царске власти; затим је описао избрање династије Саулове, и иоложио је своје кп.пге нред Господем т. ј. у Скинију, где бејаше ковчег завета. Још нре тога времена, унео је Самуило књигу у Скинију, т. ј. положио је иред Господем књигу Судија, коју је такођер он написао (око 1119. године пре рођ. Хр.); а такођер и књигу о Рути. Као што већ нанред сноменусмо, Самуило иророк положио је основ и показао распоред и план, по ком се имају свештене књиге писати; те но томе расиореду и плану писаше наследници његови т. 10 У старих иарода, као што наж историја сведочи, храмови беху храиидшита иисжеиих споженика. Тако н. пр. Страбон назива хражове: .гадеријама слпка". Шиартански хражови били су такођер хранилшита нпсжених споменика. Атињани, као што историја говори, чували су своје писмене споженике у Акроиолису, да би их сачували од трулежи, а уједно л од варвара. Па тај општн обичај сачувао се и у Левреја. Скинија н храм служише за места, где се чуваху нисмени спомеиици; с тога баш п налаже Мојсије, да со петокњижије остави иокрај ковчега завета. 11 Псус Навнн: 24, 20.

ј. његови ученици, који беху особити поборници и заштитници чистоте вере и морала, који не зависише ни од црквене власти, нити од избора народнога, нити од царске власти, већ који стојаху под непосредном и искључивом заштитом Бога Свемогућега. Такови пророци беху: Натан* и Гад, који довршише прву и саставише другу књигу царства по распореду и илану Самуила пророка. 12 Рад пророка Самуила продужише: Ахија Силомљанин, видилац Јоил ; 13 затим пророк Оемаја** и видилац Ид 14 (Аддо); Јуј (ЈиуиЈ син Ананије 16 и многи други, као што су н. пр. пророк Исаија 16 син Амосов и други пророци. 17 Радови ових пророка продужаваху се без престанка, од Мојсија иочевши иа све до Нејемнје. Ти Богом просвећени поборници вере и морала беху не само вође свештеника и старешина јеврејскога народа, 18 него уједно се стараху о скупљању и сачувању свештених књига старога завета. 19 Из ових старешина, а под вођењем пророка, и постала је после тако звана велика синагога. У суштини својој она беше представница народна, у делима вере и морала. Свето предање говори, да се велика синагога старала о сабирању и чувању старозаветних свештених књига, особито нак старала се, да скупи књиге оних пророка, који или насилном смрћу умреше, као н. нр. пророк Исаија; или који се налазише ван Јудеје, као што беху: Осија и Амос, који живљаху у царству израиљском; такођер Језекиљ и Данило, који пророковаху у роиству асирском и вавилонском. То су прва знања о сабирању свештених старозаветних књига у једну целину т. ј. у канон. Колико пак беше у то време књига, т. ј. колики беше број књига, то се одредити * Натан је описао царевање Соломоново. 12 Прва књига Дневника (29, 29—30.) 13 2. књига Дневника: 9. 29. ** Семаја и видилац Ид описаше царевањеРовоамово. 14 2. књига Дневника: 12. 15. 16 2. Књига Дневника: 20, 34. 18 2. Књига Дневника.: 32, 32; 32. 19. 17 Вројеви: 11, 16—18.; 11, 24—26. 18 Приче Соломонове: 25, 1. 19 Исаија онисао је царевање Озије и Језекије; нз тих опиеивања иророка састављене су после књиге Дарева, и књиге Дневпика; последње је Јездра и Нејемија написао.