Српски сион

С тр . 074.

Б р . 42.

својој прадједовекој вјери, иего су и ирактични људи. На пгто би. к'о веле, кубурили и натезали с појањел у цркви. кад су фопографи за то погодни, да се могу на мјеето појаца употријебити. У моме ариеуству отиојали су фонографи нвколике тро■ ааре и ирмосе, чему се нијесам довољно надивити могао. Исто тако и присутни страици који су слушали, изрекоше најлепшу хвалу на тако краспом српском православном пјевању. Примјетити имам још, да се код цркве налази од јутра до мрака нарочити човјек, којн на цркву пази и свакоме, ко жели нгто да види и чује, показује и тумачи. Тај човјек је родом од некуд из Сријемч недалеко од манастира — како ми се чпни, рече — Крушедола". — (гДРУ ШТБП св. Саве у Г. Карловцу.) Неколико родољубивих Срба у Горњем Карловцу основали су друштво св. Саве, коме је цел и задатак. да иомаже срнским ученицима и ученицама иравославне вере, који се уче у школским заводима у Г. Карловцу. Заиста племенита цел! Земаљска влада потврдила је статут тога друштва, те ће друштво већ ове школске године отпочети своје добротворно делање даваЈћем књнга, одела и новчане потпоре.

Ч И Т 7 Љ А. — (1 Платон СтојаЧК0ВИ&), игуман и настојатељ манастира Ђођана у бачкој епархији, упокојпо се 2. октобра о. г. у 9 сахата у вече, удареп капљом из ненада кад се вратио еа посла економског. Братија је покојника лепо опремила, те је ио чину и правилу сарањен 4. октобра о. г. у свом манастиру, где је сталро нровео од 1859. године на до смрти му. Престао је живети у најбољој мушкој снази, наврншвши пуних 48 година живота свога. Свега је у чину монашком ировео 25 година. Ллатоп СтојачковиИ, а крштено му име беше Петар, родио се у селу Дероњи у Бачкој 1845. године. Дошао је као „ђаче самоуче" у манастир Бођан г. 1859. и ту сс спремао за чин монашки нри игуману Гедеону, који се особито одликовао иознавањем црквеиог правила и реда. Чин монашки нримио је Петар 26. маја 1868. године и добио је калуђерско име Платон. Од младости своје трудио се да у свему задовољи свога духовнога оца Гедеона, од кога се многоме научио и коме беше веран намесник до смрти му — до године 1884. После смрти игумана Гедеона нримио је као прпвремени настојатељ Платон управу тога сиромашног манастира, и за његову ревнос.т и одаиост према светој повереној му обителш произведеп је 8. новембра 1887. године за игумана од тадањег епископа бачког Василијана. Бођанска је обитељ врло мала и сиромашна. То је најсиромашнији манастир ио имању у митрополији иашој. Црква је стара а здања ћелијска су огромна. Ктитори су га подигли а ктитори су га већииом и обдржавали све до нре 20—30 година, Но у последње време овај се манастир издржавао од свог скромног имања.

Покојни игуман Платон имајући под унравом својом ову скромну и сиромашну обитељ, и сам је био екроман, те је и такав живот проводпо и са малим увек задовољан био. Љегова тиха и блага нарав, његова одапост к бођанској обител.и, којој се од детињства свога посветио, одушевљавала га је и задовољавала у скромности његовој. Зато је и био иоштован и уважаван у околици својој и од православних Срба, којих је мало у тој сколици, као и од иноверних, који су увек тој обитељи одани били иоглавито с тога, што је покојник по примеру свога нредходника, са свима добро живео и нријатељевао. Ова обитељ материјално иије могла напредовати, јер су и мала средства, али је инак велика заслуга иокојникова, што иста обитељ ннје задужена а за скроман живот имају пуну кућу свега, и хране и поврћа. На иогреб покојном Платону слегао се многи народ из околине п многи пријатељи и поштоваоци његови без разлике вере и народности, да га отпрате до вечне му куће. Од свештенства били су присутни на погребу: друг му и иријатељ игуман ковиљски | Мирон, еа својим ђакопом Гаврилом и јеромонахом Германом. Дошли су још на погреб: протојереј и парох лалићски преч. г. Јован Марјанови.Н, иарох из Рац-Милетића Милош Пач.лиД, парох стапарски Милисав ПоаовиЛ, парох силбашки Тоша ПоиовкК, парох парашки Александар ТошиИ и капелан из Деспот Сент-Ивана Милош ГригоријевиЛ. Од свију приеутних опојан је и тужно до гроба испраћен добри пгуман бођанеки Платон. На опелу се дирљивим говором оиростио са покојником друг му и брат у Христу игуман ковиљски Мирон ЂорђевнЛ. Пок. игуман Платон сарањен је у портп с леве стране нуз цркву манастиреку а у зиданој гробници поред свога духовног оца и добротвора Гедеопа. Мир пепелу његовом! Нека је вечан спомен добром и скромном слузи Божјег олтара! —н.

НОБЕ КЊИГЕ. — Срби и Турци XIV. и XV. века. Историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову. Од Стојана Новакови&а. — 1893. штампано у државној штампарпјп у Београду. — Белика осмина, стр. VII. и 397.Ова књига изишла је ових дана на свет као XXXIII. пздање НуииИеве задужбине. Предмет је овога важнога дела познати исторпјски двобој међу Србпма и Турцима у XIV. веку, око великог питања хришћанске или мусломанске владе над Балканским Полуострвом и над српским земљама. У томе је двобоју хришћанска и српска ствар с почетком XV. века остала коначно побеђена. Пошто је у нашем веку борба обновљена н тек отпочета. то се ппсац потрудио да испита п нредстави