Српски сион

Б р . 42. „( РПСКИ СИОП." Г тр 073

— (Избор пароха.) У Великој Мучпи. у пакрачкој епархијн, извргаеи је 1(1. септембра о. г. избор пароха. Као консиеторијални новеренвк руководио је и:)бором иреч. г. прота .Тован ШтекотЉ. За нароха изабран је једног.тасно Алекеандар 7 )>бојевиН, адшпшстратор нарохпје у Кућанцнма. — (Нова милешевска епиокопија.) Царпградски лист „Сабах" јавља, да је св. синод православие цариградске иатријаршпје решпо. да се оснује милешевскн еаискоаијч за новопазарски саиџак у Старој Србији, са столицом у Плевљпма. — (0све1ен>е српске православне пркве у Бечу) није нзвртиено 3. (15.) октобра о. г.. као што смо у 37. броју јавили, него је онет одгођено на нензвесно време. — (Дар од 1000 Фор. српској црквеној опшхини у Вроду.) Висока кр. земаљска влада у Загребу ноделила је српској нравославној црквеношколској оаштини у Броду на Сави иотиору од 1000 фор. за градњу аарожијалнот до.иа. Општина је изјавила своју захвалност на тож знатном дару. — (Белики народни добротвор Константин Бучковиб.) У Саљету, у Далмацији, иреминуо је 1. (18.) октобра о. г. трговац Константин ВучковиИ. којн је иза себе оставио око пола милијона фор. I имања. Ретком срећом дошао је нокојник до тога имања. У Снљету умрво је наиме без деце пре окупације сарајевски трговац ТузлчЛ, те је своме пословођи Кости Вучковићу нз босанске Крајине оставио еав свој иметак. који је могао износнти око 100.000 фор. Али га није оставио само њему, него и своме народу. Покојни Тузлић одредио је 26..000 фор. за оснивање сраске гимназије у СирпЈеву, а остали свој иметак оставио је Кости Вучковићу нод условом, да се не сме женити. да од стеченога иметка мора оставитн један део на народне добротворне цели, а остатак опет своме пословођи Србину, који мора тако исто радити као и нредходници његови. Са оставннол нок. Тузлића управљао је Коста Вучковић најмарљивије и најсавесније, на се суајно одужио своме и народном добротвору. Пред смрт своју учинио је расположење са стечепим имањем. те је одредио : 1.) зп оснивиње сраске гчмназије у Счр"јеву 80.000 фор.. наиме 50.000 фор., до које је своте нарастао под његовом управом легат Тузлићев од 26.000 фор., а 80.000 фор., које је он сам стекао; — 2.) За оснивпње сраског књижевног друштва , Мчтица Сриски" у Дубровнику своту од 100.000 фор., коју његов наследник може исплатитн одмах или у току од 16 година — сваке године но 10.000 фор. Тнм новцем равнаће, док не ностане својина дубровачке „Матице Српске", дубровачка, которска н рисанска српска православна онштина, а после само дубровачка. — Осим ових већих свота у просветне сврхе, оставно је покојник и многе легате српским православнпм црквама по Далмацији, Босни н Херцеговини. Снљетске сиротиње сетио се са 4.500 фор. Радничком друштву у Спљету аавештао је 11.000 фор., да се камате од тога капитала дају сваке године као мираз једној снромашној удавачн, кћери једнога члана овога радничког друштва.

Својим наследпиком учпиио је под пстпл условпма, под којима је сГш ностао наследнпком. свога нословођу Огевана ПеровнЛ >, вредца младнКа п добра Србнна из Требпња у Херцеговипн, те ће тако у интересу срш-кога народа .један добротвор одиеп.нватп другога. Константин Вучковп]] родно се у Боени у нриједорском срезу. још у раној младостп остао је без родитеља. којн су били сиромл.шнн. Још као дете склоппо се код свога стриц,а Сплвестра Вучковића, православнога пароха у Скрадтшу, којн је иозпат као добро'1'вор далматпж-.кп. Ту је научпо читати н писатн. 11з Скрадпна догаао је у Спљет и ступно у службу код трговца Тузлића. У тој трговачкој радњн одликовао се особптом вредноћом н верношћу, те га је пок. Тузлић тако заволео, да му је своју радн.у оставио. Вучковнћ је поштеним радом и трудоијако умножио оетављено му имање. Његова комисионарска и мењачка радња била је у трговачком свету на далеко чувена. Љубно је свој српски иарод витпе него (амога еебе. ПГтедоо је потпомагао српске гаколе, цркве п сиротињу. Чувао је н бранно народне светин.е. Био је нлеменита срца, честит, човек и добар родољуб. Нека је слава и вечпа успомена великом добротвору Константнну Вучковићу! — (Српска православна црква на светској изложби у Чикагу.) Панчевачкн „ Весник " доноси у свом 40. броју доттис са светске изложбе из Чикага (у Америци). Из тога дописа саопштавамо ова заннмљива места: „Кад су ме пријатељи моји кроз цијелу изложбу провелн. те са свијем главнијим и знатннјни стварпма унознали, онда ме као у највећу насладу уживања одведогае сраској цркви. који се у калифорпијском одјељењу налазч. Црква је од дрвета наирављена. алн т -ко укусно у строго византијском стилу изведена и бот-уто украшена, да јој се н сами Американци морају дпвити, а ми Срби. узбуђенн ралпђпјозним чуством и надахнутн светим иравославпјем не можело од ње да се растанемо. Ја сам дуго п дуго стајао у њој, разгледајући јој сваку најмању тварчицу, и могу вас увјерити, да су овп моментн на мене у оволикој даљини међу туђнјел и непозпатијем евијетом неописан утисак учињели. Нећу их нп на самртнпчкој ностељи мојој заборавити. Црква је велика да може у њој на 100 људи стати, а направљена је да се може за часак раскварнтн. те опет саставити, а то је због пренашања из једног мјеста у друго. Како ми рекоше иријатељи, кад ирође изложба, ову сриску светињу иренијеНе у < 'анФранциско, гдје је руски свештеник осветнтн, да је нослије тамошњи Срби могу у славу свете своје нравославне вјере употребљавати. Иконе су дивно нзрпђене ио ироиису иранославном, но што ме је пајвшпе изненадило, то вам је ијевница у цркви (због маленог простора нма само .једна), на којој се налазе два Едисонова фонографа, из којијех најумилније наше осмогласно иојкње излије< : .е, да га је заносно слугаатп, мислио би човјек, да је у биоградској или карловачкој цркви. Нагаа браћа у Алерици, како се види, нпјесу само добри Срби п оданн