Српски сион

С тр . 662. „СРПСКИ СИОН.- В р . 42.

првим делом Елохиете и т. д. Осим тога већи део испитивача држи, да је цело Петокњижије одиосио Шестоквижије завршеио иред временом вавилонскога роиства. Ако ћемо веровати Велхаузену , 48 који у данашње време заузима тако рећи прво место међу испитивачима происхођења Мојсијева Петокњижија, то десет заповести сачињавају најстарији део Петокњижија, али припадају времену после Мојсија. Шестокњижије је састављено из три писмена производа, јер Поновљени Законп сасвим лако и као сами по себи деле се од осталих делова, а у последњима нужно је разликовати два елемента т. ј. два писмена производа: законски и историјски. Први писмени производ, почињући са створењем света, садржавао је у себи неколико историјских причања, којима су претходили и с којима су спојени били закони, и одговара књизи Почетка или аналистичком делу једних и елохистичкоме писменоме производу других „критичара". Велхаузен означава т. ј. назива исти новим именом : ^књите четири завета ", 49 или кодекс свештенички. Други писмени производ је историјски, који осим Изласка од главе 20 — 23 и 24-те једва садржаваше у себи законе, и састојао се из два писмена елемента, из једнога јеховистичкога и једнога.елохистичкога, те по томе се и називао: јеховистичкоелохистички писмени ироизвод. Исти писмени производ добио је облик свој не дуго после пропасти царства израиљскога. Поновљени закони појавише се у то исто време, т. ј. за цара Јосије, а свештенички кодекс јавио се у време вавилонскога ропства. После разрушења храма, Језекиљ је први сабрао неке установе, које се односе на богослужење и које се свршаваху још у старом 48 Ј. \УеПћаи8еп: Б1е СотровШоп с1ег Неха<:еисћ§ (Јаћгћисћег 1иг (1еикбсће г Гћео1о§1е 1876 и 1877 г. одељено је пздано под насловож: 8к122еп ипс! УогагћеИеп II. ВегИп 1885.); исто тако његова: Рго1е§'отепа гиг ОезсШсМе Гбгаек. ВегПп 1883. У овим снисима он се старао да подробно изложи своју систему. 49 На каквом основу даје Велхаузен овоме првоме писменоме производу наслов: „четнрн завета", не зна се. У осталом, нужно нам је приметити, да је кодекс свештенички обвезан својом нојавом онсенару и лажи, по Велхаузену, којн је све употребио, и хитрост и лукавство, да би сакрио своје обмане. (Рго1е§ч)тепа стр. 10.)

храму, и издао их је у последњем делу своје књиге; после њега пак други сабраше друга правила, која се односе на согослужење, те тако иостадоше три средње књиге. Око тога времена или може бити на скоро пред Језекиљем не зна се ко је саставио књпгу Поновљених Закона и књигу јеховистичко-елохистичку, а Јездра је вероватно придодао овоме свему још и свештенички кодекс; те је тако до ЈЈЈ. године пре рођења Христова било завршено и иредато народу Петокњижије. Са овом системом врло је сродна еистема Е Рајса. 50 По мњењу овога научењака у Петокњижију нема ништа што би припадало Мојсију; десет заповести прииадају времену после Мојсија; „књита завета ' је најстаријп део Петокњижија и написана је у време цара Јосафата. У другој половини IX. века написана је књига јеховистичка; она излаже св. историју до заузећа Палестине, но после је иста тако вешто била спојена са слнчним, но много старијим иисменим нроизводом — елохистичким, да се једва могла разликовати од истог. Поиовљени закони састављени су у време Јосије, на скоро пред вавилонским ропством и присаједињени су писменоме производу јеховпстичко-елохистичкоме. Између 458 и 444. године појавио се свештенички кодекс, обнародовани Јездром н Нејемијем у 444. години; после Нејемије пак, но' пре Александра Великог, кодекс овај и нека специјална правила саједињена су заједно и тако иостаде Шестокњижије. 60 Е. Ке188, Н' ћГв^оНе 8а1п1е е1 1а 1оћ Рап8. 1879. ОебсМсШе с1ет ћеШ^еп 8сћгШеп с1е8.А. Т. Вгаип8сћ \уе1§- 1881. Већ 1834. годпне почео је Рајс својим ученицима између осталога нредавати следеће тезнсе, не смејући исте предложити суду публике (види I / ћМогге 8аћие р. 23. и даље; ОебсШсШе с1еа А. Т. Уоггес1е): Народна предања Изранлћана старија су од заксна у Нетокњижнју и редакција ирвих старија је од редакције других. Исторнја, изложена у књигама: Судпја и Самуила и од чести у књигама царева, противуслови изрекама закона Мојсијева; сљедсгвено, ове последње не беху пзвесне у време издања ових књига, тим више оне не постојаху у описано време. Јеремија је првп пророк, којп је знао за закон ппсанп, и цнтати његови односе се к поновљеним законпма. Поновљени законп су књига, која је нађена од свештеника у храму за време цара Јосије. Овај кодекс н јесте најстарији део законодавства — смештенога у Петокњижију. .Тезекиљ је први редактор кодекса обреднога и закона, којн образоваше јерархију и т. д.