Српски сион

Е р . 42.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 663.

Још имамо да споменемо оригинално мњеље Фр. ДелиИа У своме коментару на књигу Постања, Делић је следовао приндипима рационалистичким и почео је раскомадавати Петокњижије. Мојсију иринисује Делић само већи део поновљених закона, књигу завета (Излазак 19—24) и неке друге делове; што се нак тиче осталих делова Петокњижија, Делић држи, да су исти написани Елеазаром, сином Ароновим, а саједињени су са поновљеним законима или Исусом Навином или једним од оних старешина, на којима почиваше дух Мојсијев. Премда га његови једномишљеници називају ортодоксним писцем, јер неке делове Петокњижија признаје да је Мојсије написао; ипак за то он се слаже у осталим деловима Петокњижија са Велхаузеном и Рајсом, а не слаже се с њима само у погледу времена ироисхођења истих делова. Он држи, да су Поновљени закони постали после Соломона, но пре Јосије; закони левитски после Јосије, но пре ропства; а цело Петокњижије у данашњем облику појавило се много доцније после ропства; он игта више сумња, да је Петокњижије цело било завршено у то време, када почеше 70-торица тумача преводити библију на грчки језик т. ј. у почетку Ш. века до Р. Хр. 51 61 БеШвсћ: СоттетЦаг ићег <Ие Сепе818. 1872. г. 31. страна: Елеазар, син Аронов, свештеник, напнсао је новеће дело, које се почиље са: „ћегевсћН ћага". За тпм је Исус Навин, или један од онпх 8ектша, на којима је почивао дух Мојспјев, п од којих су некн преживили Исуса Навина, допунивши горе споменуто повеће дело, придодао истоме поновљене законе. На тај начин постала је Тора, По себи се разуме, да су се писци њени користили старим пиеменим изворижа, који се могу разликовати на више места у Петокњижију. Мњење је ово доцније оспорио еам Делић у: Реп1а1еисћ — кгШзсће 8ШсНеп (2еЉсћгШ Љг к1гсћ1. \У188еп8сћаД I. Не1рг1^ 1880.) и у делу: Игто8а18сће8 1т Репка^еисћ. (ХеИвсћгШ Гаг к1гсћ1. \М880118с11а11 1882. III.)

Сумњу ову у неколико ,је разрешио најновији испитивач Л. Сајнеке, који је тврдио, да су Поновљенп закони напнсаии за време првих Птоломеја (820—250. г. пре Р. Хр.), а књига Левитска т. ј. кодекс свештенички јога доцније, наиме око 164. године пре Р. Хр., јер у истој години издао је (Псевдо) ЈезекиЉ, коме и принадлежи књига ЈГевитска, своја пророчанства,. А будући да су Самарићани добили своје Петокњижије кроз Јована Хиркана, то происхођење нагаега Петокњижија, по мњењу Сајнека, треба приписати П-ом веку до Р. Хр. 52 Завршујући разна мњења о происхођењу Мојсијева Петокњижија, држим, да нам није нужно доказивати, да иста немају нпкаквога научнога основа, већ да се базирају на самовољи појединих учених критичара. Опровргавати није их нужно, јер су иста од самих учених испитивача опровргнута, (чим је којп од испитивача поставио своју хипотезу, одмах је све постојеће хипотезе порушио, а идући критичар је поругаио хипотезу претпоследњега критичара) и то не у ситнијим питањима, већ баш у есенцијалним. Ми само толико велимо, да ово последње мњење није завршило ред самовољних критичара. Врло је вероватно, гата вигае ми тврдимо, да ће се наћи кроз неколико година јога који од новијих научењака (т. ј. рационалиста), који ће нам свом умном силом своје самовољне и на ново постављене хипотезе доказивати, да се Петокњижпје појавило после Христа, и да га је обрадио какав хришћанин, јер, говорећи речима Цицероновим: Ћ тћИ Гат аћзигАит, циосГ поп сМхегИ аНдигз гаИопаИвГагит ". (Свршиће се). 62 Н. Зетеке: СебсШсМе Дев То1кев Тзгаек. II. ОбШп&еп 1884. Упореди: Нагпаск и бсћпегег, Тћео1о&. ГдЂегаШгаеГШп^ 1888. р. 314 и даље.

*

ШВОСЛШИ РУМУНСКИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧЕРНОВИЦИ. По проФ. Исидору витезу Ончулу напиеао Бладпмир Дниитријевнћ, студент прав. богословског Факултета у Черновици. (Даставак.)

а саопштимо овде и некоје параграфе из одредбе за строге испите за степен докторски:

„§. 1. Докторат богословља може се на грчко-источном богословском факултету свенаучишта черновичкога постигнути од стране