Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 46

тако и у мирским стварима зависе", то је срп- А како је он као такав у народним стваски народ и митроиолита ВиНентија сматрао рима оправдао народно новерење, може се викао свога поглавицу и у црквеним и народним дети из до сад реченога, игго је све на истини стварима. и историјским фактима основано. (Наставиће се).

ИЗАСЛАНСТВО СВЕШТЕНИЧКЕ СКУПШТИНЕ пред Његовом Светости Патријархом српским Гергијем Бранкови&ем, и изјава св. Патријарха о свештеничком удружељу. Патријарх Георгије!",

Ш

елика депутациЈа свештеничке скупштине ноклонила се Његовој Светости, иреузвишеном госиодину Иатријарху Георгију, дана 5. новембра о. г. у 1 / 2 11 сахата пре нодне у Карловцима. Депутација, која се састојала из 30 свештеника, из свију дијецеза у скуиштини застунљених, дошла је сва заједно са жељезничким влаком из Новог Сада. Киша, која је и тај дан немилице левала, пречпла је, да се учини много штошта, што се учинити мислило и желило, како би поклонство ово, Његовој Светости, љубљеном и св. Патријарху Георгију, што достојнијег и вернијег израза дало оном искреном страхопоштовању и оној љубави и оданости истинитој, којпм штује, којом љуби и којом је одано свештенство митрополптско, без разлике дијецеза, осим својим епископима, тако исто и својој врховној црквеној ноглавици. И ако се, дакле, депутација радн рђавог времена морала задовољити пајскромнијом формом свога изасланства, значај и важност нзасланства тога остаће за сва времена неокрњеи, јер такво изасланство до сад се још није поклонило ни једном српском Патријарху у митрополији карловачкој. Изасланство од 5. новембра 1893. врло је значајно и јединствено, а дао би Бог, да у последицама својим буде за народно - црквени нам живот — корисно и сретно! Депутацију је нредводио прота митровачки високоиреч. г. Авакум СтајиЛ, као председник скупштински. Кад је Његова Светост ступила у дворану У к °ј°ј ЈУ л' 6 изасланство чекало, иоздрављена би френетпчким усклицима искреннх срдаца оданог јој свештенства. Кад су се стпшали

усклици: „Живио св. узе реч прота Ста/јиИ и каза: „ Свети Патрн ја .рше ! Госиодине наЈмилостивији! Ево живе слике, са које прочитати можеш жарку љубав, најдубље високопоштовање, најсмернију оданост, синовљу приврженост према високој особи Твојој, не само свештенства архидијецезалног, него и евештенства целокупне српско-православне Митроиолије Карловачке. — Ево слике, која казује јасно и гласно, са каквом ватреном жељом, с каквим одушевљењем до!ђосмо ево ми, да Те поздравимо и да Ти благодаримо на оној отачаској љубави, благонаклоности и готовости којом си благоволео по познатој доброти и високој милости Твојој прихватити и одобрити корак овај наш, п благословити замисао ову удружења свештеничког, коју је замисао свештенство јуче у обдржаној скунштини у Н. Саду донекле срећно остварило и оживотворило, ако милостиви Бог даде, на срећу и напредак цркве и народа. Дошли смо, да Те поздравимо и да Ти благодаримо, свети Оче и Архипастиру наш, али уједно и да изјавимо наше највеће новерење на Архинастирском, по св. цркву нашу благодетном п снасоносном раду Твоме, најтоплије желећи, да Те велики Бог који праведнике љуби и милује, а добра дела вавек награђује, одржи још много и дуго здрава, свежа и крепка, на благо цркве, на радост клира, на утеху православног народа српског. Живио!" После овога говора отпевало је изасланство громко и дивно „ Тон десаотин ". Св. Патријарх је благосиљао дотле ирисутне. А после отпеваног стиха Архпјерејског, громки усклици испуњаваху опет дворану, док Његова Светост не ироговори.