Српски сион

Б р . 46.

„ОРПСКИ СИОН."

Св. Патријарх говорио је дуго, говорио од срца, очински, новерљиво и одсудно. Између осталога, нагласио је, како нокрет за удружењем свештеничким није до сад наилазио на одобравање и помоћ више јерархије, али да га данас Он и цео еписконат прихваћа радо, и да ће га потпомагати искрено, све дотле и увек, док год удружеље буде одржавало свој рад у складу са свештеничким позивом, задатком и дужностима, и док год му, по томе, рад буде бивао на корист цркве и народа а тежио к цели, која је удружењу ностављена. Хоће ли бити резултата од дела, које је свештенство, у име Божје, јуче отиочело, завиеиће од свештенства на првом месту. од његовог расположења према основаном удружењу, од воље му за рад и способности за рад. А нризнати треба, да је у млађем свештенству та воља бујнија, способност сваки дан лепша, па се ваља уздати у тај прогрес нашега свештенства, а уз то и у искуство, које је богатије опет у старијем свештенству, и у љубав, којом је и старије свештенство љубило и којом љуби увек своју цркву прадедовску и мили народ, — да ће све то, удружено и спојено основаним удружењем свештеничким, показати резултата. Иначе би се свештенство могло наћи нред једном строгом осудом, а оправданост њену тешко би могло ослабити и порећи После ових изјава, нагласила је и Љегова Светост, да је удружењу задатак врло значајан, и да ће моћи да изведе многа дела, ако свештенство буде вољно да ради; дела, кориена за цркву и цео наш народно-црквени живот! А кад тај живот спомиње, онда мора нагласити и то, да ће удружење доћи скоро и нред тај задатак, да у име целога свештенства ироговори у .питањима наших народно-црквених автономних одношаја; односно, да ће свештенство посредством свога ново-основаногудружења добити и прилику, да се у тима питањима пзјави, али да се изјави не под ма чијим и ма каквим утицајима, него потпуно слободно, по најбољем своме уверењу и чистој савести. Јер Еиискоиат баш желм, да такву изјаву свога свегитенства чује. Од такве изјаве евештенства много ће што шта зависити при решавању и коначном уређи-

вању народно-црквених нам автономних одношаја. Удружење, дакле, и у томе иогледу има свој значајни задатак. Изврши л га по чистој свести и савести свештенства и његовом најбољем знању и умењу, — удружење ће моћи себи већ тиме само осигурати леп суд у историји цркве и народа нашег . . . Његова Светост о свему томе је онширно говорила. Св. Патријарх улазио је у поједина питања народно-црквених нам автономних одношаја, таквом отвореношћу и одлучношћу, а са таквпм енунцијацијама, које ће дубоко остати зарезане у душама и умовима тамо бившег, а и целог свештенства, које ће о речима Његове Светости усменим извештајем своје браће обавештено бити; — а које, дао Бог, да буду веснице жељеног споразума између Јерархије и народа. Св. Патријарх изјавио је, да ће правила удружења изнети пред св Архијерејски Синод, који ће се на пролеће састати. Парох ЈеремиЛ умоли одмах Његову Светост, да даде дотле свој предходни благослов у споразуму са високопреосв. Епископима и дозволи Главном Одбору удружења, да свој нредходни рад отпочне до сазива прве скупштине удружења. Његова Светост је обећала то учинити. Речи св. Патријарха и изјаве, чињене у нитањима автономним, праћене су биле бурним одобравањем. После тога је св. Патријарх отишао у своје одаје, где је примао носебна поклонства појединих свештеника. У један сахат после подне био је свечан ручак код Његове Светости, на којем је била '/з изасланства, и за којим је високопреч. г. прота МађаревиИ наздравио Његовој Светости. Св. Патријарх наздравио је свештенетву целом и засебно скупшти .ском извештачу, пароху и нротонамеснику Јовану ЈеремиЛу. Свештенство се разишло од Његове Светости загрејано његовом искреном, очинском речи, и несумњиво добрим расположењем према основаном удружењу, кличући му, као што ће и увек чинити: Живио свети наш и мили Патријарше Георгије ВранковнИу!!