Српски сион

бр. 2.

„СРПСКИ СИОН ."

не би ерпски народ на њега повикао, да је издавем реченог Јеванђемстара, смерао на унијаћење, одустао је од његовог штампања. Стратимировић је у своме одговору од 9. новембра и. г. достојно и мугаки доказао, да нравославнн не могу примити нови календар. Исги је одговор нагатамцан у 88. св. „Детониса Матице Српске" и то на латинском језику, а у „ Зитзелену " календару за 1848., не давно умрли Алексапдар Стојачковив на српском језику изнео је из њега у врло опширном изводу, његову садржину. Како је међу тим поменути архимандрит БолиЛ умрво 14. октобра 1818, а 1825 г. Веч заиодео опет питање о увађању новог календара код срнског народа; то је гатампање поменутог Јеванђелистара преигло у заборав. Да се види, за гато је архимандриту ТЈрокоиију ЂолиИу митрополит Стефан Стратимировив, наложио, да преведе грчки Јеванђелистар на славенски језик на српско свећенство и цркве, навегаћемо овде следеће из нредговора преводиочевпг. „Л1ежд8 ПрОЧИ/ИИ ЦЈрКОВНкШИ ПрбД(1НЈА/ИИ естк такождЕ едино № нКждн^кишир?, и чтенје скатк1\"а в/мгов'ксткокднЈи (©уаггмји); ч6тцвлагов^кстникижх (вглггмЈстшвх); д'кА= ши же и пос/ШНЈи апостолски)(х, не точно вх нед'клнћ1/Л и праздничнмА, но и вх повсе= дневнмА дни всегш л'кт/1. По преданпо п ученЈЈо сватм ^х отецх сицеко/и8 чтенЈ(о во вск^к церквлух вселешшл прлкосллкнлги' косточнапи влагочестЈА подоваетх вк1ти един8 и рлвно= оврлзн8". Дфе в*А Оклзанји, свАфеннм/их, вмггелја /иа предполагае /ио/их число вгагтелское всепу л г кта, вгаггелјстц )/их нрјлтје, или коеги?ждо бгаггелјста иосл [ кдоваше вх кратц^к и излагаетсд: К5к8д8 сир'кчк начинамтк, н до гд-к стангтх; ничи/их л^енше салик /их иск 8 ствол!х доказасА, 1ак1У ежегоднаг«) козведешА или сниженЈА ради дне СКАТК1А пас^и, единоовразное чтенје ©гаг» гелш на лит8ргји, и на утрени. и и'ктје гла= сшвх, вх нед-клл ^х всегш л'кта, везх изв-к= стнаги; устава, во вск)(Х правослакнк^х церккар иракилнц), и везл1Атежни> вкжати не л1ожаше: тоги? ради нлккји М а н 8 и л х Г л vзонЈи, по уставК возведенјд и сниженЈА дне сватк 1 а пас^и, № кв ЛТарта, до ке ДпрЈллЈа сл8ча(Офаги)СА, Ле правнлх изижр-ктх, сложилх естк, по нил1же вх гречески^х церква^х по»

сл^к ователнш чита^сд вгаггелјсти, апостоли и в\гаггелЈа на лЈтКргш и на утрени, кое си= р'кчк воскресное 87. к8|ожд8 нед'кл!о чести и кои гласх п 'кти иодоваше, и нна нбжднлА ко изш= Бр'ктенно дне сватма пас^и, и пас^алЈа все= гдапшАА, изи >Бр 'кта \$сл\'\ оваче ГлгзонЈева иравила вх посл'кд« ствш врел1ене, оки> разнкши швстоАтелствк!, оки^же невреженје.их повре/иеннм^х тгпографи>вх, на /Иногн\"7, л1'кст'к\!А толк недостаточна, и растл"кнна пеАвишасА, гаки), кх лишенји точ« нм^х и вдиноог,разнк1\7, правилх, чтешд апо= столижт; н вгаггелји, н ггктЈА гласшвх, н^жднш прилВчашесд, да во едшгки церкви греческои инкш аиостолх, иное вгаггелје на 1|-трени и лЈт8ргЈи чита^сА и инми гласх по/МпесА, егда вх др^гои церкви вх тоиже денк, иное утренее коскресное, инкш апостолх и вгаггелје на лјт8ргш чтолм ба ^, и инк1и гласх п-ктх в'к". гтгт ,.(х)к8д8 повел'к|не,нх и насто/&шел1х вла= женн^кшнаги' иногда Плтрјар^а Тер^салил^скаги), Господпна Хрусанта (1707 (1709)—1781.), и прил'кжнк1Л1% тр8дол17, преподовнаги) 1еро« дјакона Неоф^та, перковратарА велЈкЈА цер= кве, ле Гл\гз«нјека, по пас)(ал1и сложеннаА, ра= стл"кна оваче вмкша нравила испраклена со ска = ј тк1Л1х вуаггелјел^х греческил!« вх туп"к изда= шасл". ,,вгда уво В7, греческих« церквах«, кннг8 апостола и вгаггелЈи, осовенни) за чтенје точ1Н5 сложен810 и расположен8к> 1ш8фи\х, недостатка и растл>кнЈА ради пракилх, непорддокх н сл1А= тенје вх чтеши апостоладвх слВчашесд: то кол/ии паче вх церква^х нашиух, наипаче же вх селскн^х изк-кстнм^х и точнм^х правилх по козведенЈиЈ и снижешнЈ сватма пас^и, устроен= нк1\-х, до нмн^к лшнакпЈИ^сА, сицекол^ не= порлдкК и С/ИдтенЈНЈ, вх чтен1н вгаггелЈстиж* и вх п-ктји гласшвх, надовно в»к вмвати. О сал1аги> искКства доволни; до нмн'к кјиждо и> сел^х ук 'критисА козл^оже". „Зане лшогаждм слКчаетсд, да во единои церккн л^стнои иное вмггелЈе коскресное на утрени, иное рлдокое на /НтВргш чтетсд, и инми гласх поетсА, тогда, егда кх др8|'ои церккн, кх тоиже денк нед'клнми, иное е^аггелЈе на утрени, иное же на летВргш чтетсд, и инми гласх ноетсд". „Пачеже вмваше и то, да в\*аггелЈе не= д'клное чтенное, н гласх п'ктмн во едшгки церквн прешедцјјд нед'кли, вх посл'кд8101||8|о