Српски сион

Стр. 24.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 2.

нед'клк>, вх дрбгои церкви читлшеса и лоа= шсса". „Непор/лдочное чтнт блгаггелЈи, и п^ктје гласшкх К'А маши\"/, Осркски\*А церкка\х иаипдчј тогда прилбчашесА, егда игд г кли рлдокЈА по сошесткји, прежде неже присггкти нед г кли К1 тарА и Фаркеа, сокерша \8сА, и скАЦЈенницк! изк>кстнаги> устака неилЈ-ккше, ио нел^8же @уаг= гелјстадкх, и рАдокм^х нед^клк ©уаггелЈа ш нед-кли по проск^кцннш, до пришесткЈА трј«>да, или до нед-кли ЖмтарА и Фарјсеа, честисд, н гласи ггктисА ил |8тк, по произколенЈ10 н разсВжденно скоел<1$ кх чтенЈи 6таггелскол1х так«' козкрафа \"8сА кспАГк, гакад н"кк"ш лишее, н-ккјн же лшшш число в\ г аггелЈи недФлк рА= докк1\х по н. чести предкзк1л<а\8, и т-клгА не токлии ко разноокразнол^б чтенЈк> ©уаггелш, и 1гктјк> гласижх, но н ко соклазн^ к% Хрјст1ан-к\х, наипачеже чести ул1 , кк >1|Ји \к, н ко не <иалол18, афе и не засл8женнол1$, шиороченјк« сал!К1\х секе, покодж подака\8". „ЛишенЈА ради сицекаги) устака, лжогажди сл^чаетсА и то, да кх дк'к нед'кли, гаже едина за др8го1о непосредсткенни) сл'кд§к>тк, едино и тоежде вгаггелје чтетсд. Оје кмкаетк нарочни; тогда, егда едино и тоежде ©уаггелЈе дк8\х нед-клк зачало ил^-кетх: гакш нед-кли радокк1а ки »к1А ио ПАтдесАтниц -к, а Л 8 кинк1 аТ ©гаг= гелје зачало ил!"кетх, и радокк1А нед-кли, и пед'клк праотецх. КотораА нед-клд по числ8 р/?.докол18 нед'клк прилВчитисА л!ожетх кх нед'клго пред\одАЦ|8к>, а кх посл^кдВкмрКк* шд^клго нед-клл праотецх, и тогда ВгаггелЈе чтенное прешедшЈА нед г кли паки чтетсд кх иеркосл'кд!5к>1|Ј8к> нед'кл!о праотецх, еже окаче по ^стакоположенпо никогда чести надокно кх рАД'к скоел!х, но ксегда кх нед*кл10 праотецх, У Земуну, 17./ХП. 1893.

глкоже на скоел^х лЉт^к и; тол!х устаноклено и кх Ле пас\алнк1\к таклица\х изложено естк". „(гИ\Х уко, И С1Ш2 П0Д0КНК1\Х Пр|1ЧИН 'А ради, еги> кк1сокопрекос\одителстко, кккоко» прецЈсклцЈенн-кишЈи Господинх 0 т ( ф а н х О т р а т и ли р о к и ч к, пракослакнјд на= шеА косточнк1А церкке Др^јепјскопх и Ж\\= трополјтх, лигк лјкмостикш наложити кла= гоизколилх, еже 6 V а г г е л \ с т а р к сх влинскагш на ОлакАнскш азмкх иреткорити, и единоокразнагц) ради чтешд апостолижх и вгаггелЈи на утрени и на лггКргш, и п>к» тЈА гласшкх нед-клк ксепџ л г кта, за прако« слакнк1А церкви нашА Олакено = Оервскјд устрвити". „ОелЈб кк1соко/и8 налог8 покнн^аса, ток> ласкателн'кише10 надеждек> пита\сА, гакш пре= кодол1Х си/их, не точпо скАТ'ки Л1атери церкки л^оеи, и род8 /иоел!^, полезнкмж сод-кмсА, но и д8 \окнои класти л^оеи, знакх неи>граничен= нагш /иоегш кх неи шсокопочиташл, и топл г кшаго влагодаренЈА, за федрал кллгод^к' /ЛН1А, коздал1х". Ко је овај предговор блажене памети архимандрита Прокоиија БолиИа прочитао, држим, да ће нам дати за право, .кад наспоменемо, да је већ крајње време, да се и у нашим српским црквама чита јеванђеље по грчком јеван^елистару. Кад блажене памети архимандриту Прокоиију ВолиИу није суђено било, да своју работу види за живота штампану, те да му се име с благодарношћу спомиње; оно ћемо је ми, ако Бог да здравл>а и живота, са свим попуњену и поправљену штампати, и то тако, да Ле бити тачиија и иотиуиија од свију грчких, славеиских и румуиских Јвваиђелистара. Д. Руварац.

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉЕЊА.

|уво доба ноћи јс већ превалило. Небо се отворило. Бог се у светлим облацима — ио веровању народном — показао праведним људима У свемиру тајанствена тишина . . . тек ју само петли .својом нрвом јутрењом песмом прекинули. Густа маглуштина притисла земљу, да ,од њс не можеш вндети ни оног сјајаног нсба, ни оних сићушних ветиљака иебесних. . . . Дебео спег нопао по ј

земљи, да јој од мраза и зиме сачува оно усева, што га Ј - е јесенас вредна и радина рука сел.ака бацила у земљу. Иње се нанизало по воћу и дрвећу па као да тиме хоће да претскаже богати њихов род. Цича зима стегла. . . . Дрво и камен у гори пуца од тешке студени. Права Јованска зима! Побожна чељад се буди од слатка сна . . . крсти се ; диже се са постеље, . . . запаљује све