Српски сион

Бр. 3. краљ комесаром, иису исправљали грехо оних заблуделих синова, те тако цркву и иарод заклањали од онаких носледица разних саљарија и нркоса из начела... Празнина која је смрћу И. Тшрића настала у пејакој чиповничкој јерархији нашег парод. цркв. автоиомног организма, у толико јс осетљивнја, што је у даиапш.им натпим приликама тешко наћи спагу која би њега могла иуно и достојно заменити, јер су одвећ ретки синови народии који натн нар. цркв. организам у целини као и у нојединостима, па нериФоријама као и у средишту, но теорији као и по праксн тако подробно позпају, као пгго га је он знао и разумевао, а који би се мимо то одликовали опим особинама које нар. цркв. и патријарашки тајник по пупо значајиом и с великом одговорношћу скончаном положају своме мора имати. И те прилике су иов доказ за то, с колико се промишљености градио данашњи нар. цркв. организам. Створила се разграната организација на најширој основи суверенитета масе, а без иотребних органа. Хвала доследности, радној вољи, способности и самопрегору тог суверепитета паде у брзо сав рад у оквиру нар. цркв. организма по периФеријама на плећа и вољу општинских перовођа и копсисторијалпих бележпика, а у средишту нар. цркв. тајника, који је као такав био и перовођа и известилац у свима највпшим автономним властима. У овим односима кренуле су ствари иод садашњим св. патријархом у средишту автономије истина па бољс, у колико је његовом иницијативом успостављено место подтајника, као помоћника иар. цркв. тајнику, па су уепостављсни и нројектовани и други нар. цркв. органи н. пр. актуар, архивар и т. д., али је зао удес и ту пок. тајиика уклонио пре пего су ти органи оживотвореии и како треба стали на снагу. А баш у питању снреме ових оргаиа био је пок. И. Ћирић иреко нотребан. За 25 мииулих годипа нашег автопомног живота ованлотили су се по епархијама наше митрополије ирилике и односи, који су између себе често носвс различити, а које од нок. нар. црк. тајника иико није бол>с позиавао, јер је ои њих видио рађати се, развијати и уплетати у оиај автономпи гордијски чвор, који но вољи наших екстремних струја и дапас смета развоју автономије и чека свога Длексаидра... Губитак и празнину као п попгговањс, што

Стр. 45.

га јс нок. И. Ћирић у нашем народу и код туђинаца уживао, доказују како опи безбројип брзојави и ппсма и у њима изјаве саучетиће тпто стигоше Њег. Светости патријарху Георгију и брату иокојпнкову преч. г. проти иово.садском Милапу Ћирићу, тако и свечан погреб, иа ком је у храму божјем уз иовоизбрапе еиископе и мноштво евештенства оба реда чипопачелствовао сам свети натријарх Георгије. А сведоци су дал.е и изјаве учешћа на саборима у Загребу п Будимиешти, оида од бирача среза шимуиовачког, који иослаше депутацију на ногреб, и нанокон закл.учак нашег саборског одбора, да се у заиисиик стави туга за покојпиком, а његовим заслугама да ее и јавио ода иризпање приређењем свечаног парастоса, на ком ће саборски одбор корпоративно учествовати, као заступник нашег нар. цркв. сабора и у овоме представљеног народа. Такав јс био, тако је радио па и патио иок. нар. цркв. и иатр. тајник И. Ћирић. И баш за то морају сви нризнати, а не могу противно доказати ни они, који по тесногрудности својој не хтедоше одати достојпу понггу ни мртвом неједномишљенику, да би наши нар. цркв. автономпи послови куд и камо више замршени били, да бисмо у свему још много жалоснији и јадпији изгледали, да у средишту автономијс за ирошлих преко 20 година нису стражариле вазда будие и бодре очи, да нису делале трајно вреднс и верне руке, да није откуцавало за нравославље и Српство одушевљено, њиховим користима са пуно самопрегора искрено одано срце, данас на вељу тугу цркве и народа, већ унокојеног нар. цркв. и патр. тајника Исидора Ћирића. За то ће име његово остати светло у историји нашег народно-црквеног автономног живота; иомен му живиће у народу, док се у овоме буде ценио и уважавао стваран рад; а подвизи му остаће и иајдаљем потомству као пример за углсд: како за цркву и парод треба радити! * * * Пар. цркв. и патр. тајиик И. Ћирић родио сс г. 1843. у месту Старом Сивцу у жупанији бачкој, где му је отац био парохом. Првс школе учио је у родиом му месту. За тим се учио у гимиазији карловачкој и винковачкој, која је у оно доба била па гласу као један од најбољих завода те врсте. С њиме учили су се ту и други Срби, који су касније заузели угледна места у пародном животу. Испит зрелости положио је у

„СРПСКИ СИОН."