Српски сион

Б р . 7.

„СРИСКМ СИОН."

С тр . 101.

рука бездутне дерлади и разуздане вам још ио неке младежи и пастирчади не разбија камените и не слама и не ложи дрвене крстове, да по 1вему коров не расте и шипраг се не шири, — то треба да буде, и то бити може. То бити и мора, а да вас гробови покојпика милих не куну, а да целом селу образ не црвени. Споразумећемо се, договорити и сложити, л.убнзна браћо, нак ћемо тако и учинити.

Добра воља, лена слога, то ће учинити. А на данашњи дан вам то рекох за то, јер нас молитва, коју данас нодижемо Богу, и спомен који данас чинимо за мртве своје, баш опомиње и упућује, да и то учинимо. Одужимо се мртвима својим и тиме; ноштујмо гробове покојника својих; чувајмо их као светињу љубави своје; то нам је дужност хришћанска. •Та рекох, а ви учините. Ј. Ј.

0 верском васпитању деце, рођене у мешовитим браковима и ван брака, и о верском прелазу из једне у другу веру, у Ауетро-Угарекој. Написао Д. Руварац. (Свршетак) II. 7 Угарској. У Угарској, као што рекосмо, постоји по

себан државни закон, и то 1ЛГ1. зак. чл. од 1868. „0 одношају цзакоњтих лритКанскпх вероисмовестн"■ у ком се говори о верском васпитању деце, рођене у мешовитим браковима, и ван брака, и о верском прелазу из једне у другу веру. По § 12. и. з. из мешовита брака деца кад се роде, мушка иду на верозакон очин, а женска на материн. Ма какав уговор, закону (том) цротиван, реверзи или уредбе не важе, нити ће и у ком случају стећи моћи правне силе. По § 13. и. з. васпитање деце у вери, не може изменути нити смрт којега год ,од родитеља, нити коначни по закону развод брака. По § 14. и. з. ако који од родитеља пређе у веру другу, но што је се најпре држао, деца, која нису 7. годину навршила, иду но роду (по нолу) за оним, што пређе. По § 15. и. з. пре венчања рођена, ал браком позакоњена ■ деца, у ногледу верског васпитања, стоје под једним истим правилом са децом, законито рођеном. По § 16. без брака рођена, т. ј. незаконита деца, ако су од оца свог припозната, потпадају једнако са ваконитом децом нод једно исто правило; у иротивном случају иду у веру материну. По § 18. и. з. находчад, и у онће онака деца, којима се не зна, ко су им родитељи, иду оној вери, ко их се нримио. Ако су у дом за находчад дата, а то буде заведење вероза-

кона којега, васпитаће се у закону оне вероисповести. Ако пак не би био ни који случај од ових, у овоме § споменутих, находчад ће се васпитати у оној вери, која је у већине у месту, где се нашло. По | 1. и. з. свакоме стоји од воље, држећи се законом одређених услова и форми, у крило друге вере, односно у други верозакон прећи. По § 2. и. з. прећи је ономе слободно, ко је навршио већ 18. годину свога живота. А женске после удадбе могу прећи, ма и не навршиле толико година. По § 3. и. з. ко је рад прећи, био члан које му драго цркве, мора ту своју намеру, у присуству двојице сведока, које сам изабере, пред свећеником сво.је цркве изјавити. И кад прођу 14 дана, после оне нрве изјаве, а. најдуже пре .30 дана, у присуству оних истих сведока, ил других, које ће такође сам изабрати, по ново изјављује пред свећеником своје цркве, да и даље остаје При својој намери, да ће да пређе. По § 4. и. з. ко је рад да иређе, како о првој, тако и о другој својој изјави, има изискати од свећеника, пред којим је своју намеру иреласка изјавио, за сваки пут, особиту сведоџбу без биљега. По § 5. и. з. ако свећеник захтевану сведоџбу, у ком год случају, из кога му драго узрока, не би дао; о ј< г чињеној изјави, за сваки пут иосебице, сведоцбу без биљега, да.ју сведоци, који су тамо били.

1Ш