Српски сион

С тр . 104.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 7.

Ако у ванредном случају нс обавља избор црквених скунштинара месни дрквени одбор већ привремени одбор, иостављен од административног одбора или Саборског Одбора, онда у том случају, исти одбор има и врши сва, она права при избору, која у редовним нриликама има дрквени одбор. „Гласање обавл.а се по §. 16. 11. Б. следећим начином: а) Сваки бирач добија од председника ненаписан лист хартије, у који уписује бар иоловину од оних, који се за скуиштинаре изабрати имају. б) Онај, који иисати не зна ијш исказује их на записник, или их да,је уписати у добивени листић чрез лица, која су од одбора на то онредељена. в) Нико не сме всћ напИсан листић са собом од куће донети. г) Председник нозива но односном списку бираче сваког редом но именце, да сам лично преда гласове, које после председник са одбором прегледа и испитује." Овако, као што § 1Н. П. В. прописује, да се има обавити избор дрквених скушптинара, нс може се у свему према данашњем стунњу изображења велике већипе бирача, избор обавити, и он се ао њему у свему нигде и не обавља. Да су градиоци нашег рескрипта усвојили, као пгго су и иначе врло велику већину рескрипта усвојили из поменутог лутеранског . Vег1'а88ип§"-а, из њега и начин избора црквених скупштинара и одборника, у ком се за избор њихов рскло: „§ 56. 1п 1зеГс1еп КаПеп (т. ј. код избора скушитинара и одборника) 181 (Ие Ађ8<аттип°; ^ећепп, тк1 тиквеп сИе ХМттгеИе! \ г о11 с1еи ЗИттћегеећИо!«! регббпПсћ аћоео-еђеп \\егс!еп", не би било оних свађа и тужаба при свима оним изборима црквених скупштинара, где постоје две иротивне странке. До сад се обично овако обављао избор црквених скупштинара. У градовима и мсстима, где има више интелигенције н где многи бирачи знају да читају и пишу, ту обично странке ако их има више, а њих има данас скоро свугде — даду на листи наштамнати своје кандидате, и сви бирачи који знају читати и (Шсати, исписују са њих на добијен од председника чист листић хартије. Који нак нс знају читати и ипсати, ти дају штампану листу ком члану од-

ређеном од одбора, да им са ње пренише имена, која се на њој налазе. У сеоским пак оиштинама, у којима не само да има мало интелигенције, већ где ретко ко зна читати и писати, ту обично један, који зна да чита, прочита из листе, кога све жели бирати за скунштинаре, а остали, који су његови једномишљеници, изјаве председнику, да и они гласају за те исте. По свршеном гласању, обавило се оно овако или онако, одбор треба да изабере скрутински одбор од 2—3 лица, и то који знају читати, и председник чита из предатих листа имена, а одбор бележи, колико је који кандидат добио гласова. За тај посао узме се велики табак, и иснишу се на њему сва имена редом са једне предате листе, а ако се па другим листама налазе и друга имена, упишу се и она. и чим нредседник прочита чије име, код њега се иа табаку забележи један иотсз. По прочитању свију прсдатих листа и усменог гласања на записнику, скрутински одбор преброји редом гласове, и ако је н. п. требало бирати 30 скупштинара, онда се ематрају оних 30 за изабранс, који имају највише гласова. Ако би се догодило, да не добију баш њих 30 највише гласова, већ њих двојица или више подједнако гласова, њихова се имена напишу на листић, и чије ссимс или имена извуку, ти сс сматрају за скупштинаре изабрани. Кад се све ово сврши, онда нредеедник по § 18. 11. Б. 1 у присуству одборском, нрогласи изабрате скупштинаре. За тим одмах објави јавно усиех избора, што може бити или прочитањем јавно у цркви имена новоизабраних скупштинара, или штампаним или иисаним илакатима, или ако има у месту политичан лист, у њему, и уједно се позову бирачи, да могу за 8 дана поднети писмен или усмен приговор одбору, против иачина самог избора, или нротив изабраних лица. Ове приговоре, но истеку одређеног рока, црквени одбор решава. Решење одборово на поднсте му приговоре, има се на нисмено доставити онима, који су ирпговор ноднели. Ако исти не буду с њиме задовољни, могу — но владајућој пракси, што у рескринту није назначено — поднети нризив на административни одбор, а ако не буду ни с његовим рсшењем задовољни, и на сам Саборски Одбор. Све ове призиве треба најдуже за 8 дана но примању решења, ноднети вишој власти. 1.1! Со)