Српски сион

С ТР . 116.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 8.

сједала, него и у синагогама (Мат. 6, 5.). У таком се положају молили и стари хрипгкани, као што о том свједоче Јустин муненик. Тертулијан, и многи други оци и учитељи црквени, који су живјели за првих вијекова хришћанства. „По том (послије наставе и поуке, коју ивговори предстојник цркве) ми сви устајемо и молимо се", — вели св. Јустин мученик, оиисујући свртавање литургије у дан Сунца (недјеља) (1 апол. гл. 67.), а Тертулијан примјећује: да се само незнабошци моле сједећи, да. хришћани у том не треба да им подражавају, јер кад би се хришћани сједећи молили, то би већ тиме показивали, као да се моле од биједе, немарно (о молитви Господњој гл. 12.). У осталом, стара хришћанска црква није се безусловно држала правила да треба за вријеме богослужења стајати: она је допуштала сједјети док се говориле поуке (то се може видјети из горе наведеног свједочанства св. Јустина мученика), док се читала тумачења св. Отаца на Аностол и Јеванђеље, Нролози, Синаксари, животописи светих и док се пјевале пјесме нред тим читањима, које су ошуда и добиле иазив: „сједалпи" . И данас допушта Православна Дрква, како свећенослужи-

тељима, тако и свЈетовњацима да могу каткада сједјети за вријеме богослужења. Тако она дозвољава епископима и свећеницима сједјети док се чита Апосгол; сви они који се моле могу сједјети док се читају сједални (осим само њеких), док се читају т. зв. „уставне" поуке (св. Отаца), Пролози, Синаксари и животописи светих. То је нраво Црква давала и даје вјернима с тога, да би они, при продуженом богослужењу могли пажљиво и без умора саслушати све оно, што се садржи у Пролозима, Синаксарима, животописима светих и т. д. Но код свих молитава, особито оних, које изговарају свећенослужитељи, хришћани су свагда обвезани стајати. Већ је Тертулијан нризнавао недостојним молити се сједећи, особито за вријеме, кад пред лицем Бога живога стоји анђео молитве — свећеник (о молитви Господњој гл. 12.). За тим гласом старога учител,а и представника западне Цркве, није пошла каснија римско-католичка црква, која је, удаљивши се од чистоте апостолскога предања, довела своју снисходљивост л,удским немоћима до крајности тиме, што је дозволила сједјети чак и за вријеме најважнијих молитава (Наставиће се.)

& „0 устројству месних српских црквених скупштина и одбора, у митрополији Карловачкој, и о избору њихових чланова". (Свршетак)

Ако не узбуде никаквог приговора нротив самог начина избора, или против изабратих лица, или ако се призив иоднео, по коначном његовом решењу, закаже председник скупштински скупштину и позове у њу и новоизабране скупштинаре. По §. 19. П. Б. скупштннари се бирају иа 6 година. Ако се пак бира цела скупштина из нова, пошго се стара распусти, онда се скупштинари бирају на 2, односно 4, односно ( ј година. Т. ј. једна се трећина бира на 2, једна на 4, аједна на 6 година. Прве две трећине испадају коцком, а носледња сама по себи иступа. Н. п. у Н. изабере се у јануару 1894. год. нова скунштина, у којој има 30 скуиштинара. После 2 године, т. ј. у октобру* 1895 год. у * Јер се скудштина редовно држи меседа октобра (| 21. Б. иајв. рескр.).

редовноЈ скупштини, напишу се имена свију 30 скунштинара (треба ' написати и председниково и потпредседниково име) на засебиом листићу, и од 30 листића извуку се 10. Чија имена буду наиисана на тих 10 листића, ти престаЈ 'у бити даље скушнтинари (не нрестају бити одмах, него тек онда, кад се на њихово место у јануару 1896. г. изаберу други, при ком избору и они могу по ново изабрани бити). У Ј - ануару 1896. г. ио напред опиеаном начину треба изабрати 10 нових скупштинара. После 4 годиие, т. ј. у октобру 1897. г. напишу се имена заосталих од изабратих 1894 г. 20 скупштинара на засебне листиће (ако код првог извлачења нису извучени били листићи, на којима је било написано име председниково и потпредседниково, треба и њихова имена написати, односно оиога, чији листић са именом од њих двојице код ирвог извлачења није био