Српски сион

Б р. 8

„СРИСКИ СНОН."

С тр . 117.

извучен), и од њих опет 10 листића извуку. Чија имена буду нацисана на тих 10 листића, ти нрестају бити даље скупштинари, односно остају до времена, док се на њихово место не изаберу нови скупштинари, или и они сами не буду по ново изабрани. У јануару 1898. г., по папред огшсаном начину, треба изабрати 10 нових скупштинара на њихово место. И при овом избору могу по ново изабрани бити за скупштинаре, који су извучени били у октобру 1^97. год. После 6 година, т. ј. у октобру 1899. г. без извлачења престају бити скупштинари и оних 10, што су изабрани били пре 6 година т. ј. 1894. г. а у јануару 1900. г. по напред описаном начину треба изабрати 10 нових скупштинара на њихово место. И при овом избору могу по ново изабрани бити за скуиштинаре, који су били извучени у октобру 1899. год. Оних 10 нових скунштинара, што су изабрани 1896. год., имају бити скушптинари све до 1902. г., оних 10, што су изабрати 1898. г. до 1904. г., а оних 10, што су изабрани 1900. г. до 1906. г. Према овоме, само код изабрате у један мах целе скунштине, за ирве 2 односно 4 го-

дине, код 2 /д скупштинара не траје мандат 6, већ 2, односно 4 године, а доцније траје 6 година. Ако се пак које место у скупштиии упразни исељењем ког скупштинара, или смрћу, оставком, избором у одбор, губитком својства за то, или искључењем, то се онда по § 19. П. Б. место таково има иопунити у идућој скупштиии т. ј. тако ноставша празна места попуњује (бира) сама црквена скупштииа, а не сви бирачи, а но наредби Саборског Одбора од 20. јуна 1884. „тим начином изабрани нови скушитинар ступа на место онога, у коме се случај унразњења догодио, те доследно мандат тако суиституисаног скупштинара има трајати само донде, докле би важност имао мандат претходника му, односно докле траје мацдат оне трећине, којој је иретходник нрипадао." Да би се могло зиати, кад је ко изабран за скуиштинара, треба у записнику скуиштинском исиисати имена свију скупштинара, и код сваког ставити, кад је изабрат за скупштинара.* * Није нам јасно. Јер кад је којн скупштинар изабран, то се види из записника оне скунштине, у којој је избор обављен. А записнике ваља чувати и у реду држатн, нак ће се то знати увек, а толи у року од 1 — 6 година. Ур. ^е се).

ШГШНСКО, А ШОЧИТО ПРАВОСШНО ШИСИЈОНЖТВО У КИШСКОЈ ЦАРЕВИНИ.

Саонштио Владимир Димитријевић, студвнт богословије. (Свршетак.)

и Албазинци буду уврштени у гарду цара Кангија, и добише неке повластице према другим гардама. После смрти свештеника Леонтијева (1700.) обратише се Албазинци цару китајском са молбом, да из Русије добави нове свештенике. Канги прими ту молбу иовољно, па отправи својеручно писмо рускоме двору, на што Петар Велики посла 1713. у Пекинг архимандрита Иларнјона (по рођењу Пољака), више свештеника и т. д. То беше прва руска црквена мисија у Китају ; она стиже у Пекинг год. 1716., и конститујише се осим архимандрита још из једнога јеромонаха, јерођакона, два иротопопа, три студенте и једнога црквењака — свега дакле из девет лица. Иларијон умре у Пекингу већ 1719; сахра-

нише га у руско гробље, источно од цркве. Земљиште за то гробље, које је од прилично велике вредности, иоклонила је китајска влада Албазинцима; православне и данашњим даном ту сахрањују. Испрва би утврђено. да се црквена мисија сваких десет година мења, али те перијоде нису увек тачно одржали: заплети награницама, као и у Европи, и тому слично. нроузрочише, те је по гдекоја мисија остала у Пекингу по петнаест, па и двадесет лета, док се могаде вратити у своју постојбину, и тек 1840-те утаначише, да се она има мењати сваких шест година. У осталом би године 1860 црквена мисија од иолитичке мисије одељена, и стоји од онда иод непосредном