Српски сион

С тр . 119.

мисије нешто мираза; што се тиче церемонијала нри венчавању, тај наличи нешто на китајски. Неких 8 миља од Пекинга лежн крај воде Пејхо место, које се зове Тунг-тинг-ан, где Руси имају тако1је своје мисијонаре. То је једина мисијонарска постаја руска ван главнога града. Ту је општину основао 1863. свештеник Исаија. Из средстава, што их дарују богати трговци из Кијахте, сазидали су храм, коме сада ирипада око 100 хришћана. Православна мисија у Пекингу има двојаку сврху: прво, да фунгира душестаратељски међу старим хришћанима, Албазинцима и Русима, а друго, да ствара међу Китајцима проселите. Но Синод налаже мисијонарима строго, да добро пазе при том нослу, па само оне да примају као обраћене, о којима су се уверили, да су дух хришћанске науке и појмили. Узима се, да у Пекингу и околини 20—30 Китајаца прелази годишње у православље; број рускокитајских хришћана може износити у ЈТекингу и околини до 5 — 600 душа. Албазинци, који, као што је већ наведено, сачињаваху један део цареве гарде, постадоше временом скоро прави Китајци. Они се одевају китајски, а женидбом са урођеним женскињем добише скоро прави ' китајски тип. Они живе махом у близини Пеј-куана, и има их до 140 породица; још и дан данашњи одани су Русији и срцем и душом. Узме ли Албазинац себи за жену Китајку или Манџуанку (што такође није мала повластица), тада жена обично прелази у православље. Албазинци принадају највиђенијој између осам китајских застава; они јесу и данас војници, који врше војничке службе, алн имају и својих војничких повластица. Они стоје под једним вишим часником — Албазинцем — који добија плату

8 таела (око 25 ф.) месечно. Свака поједина албазинска породица добија месечно по 3 таела, а годишње по 20 џака пиринџа. Особље руске мисије састоји се сада из једнога архимандрита и три свештеника. До деобе црквене мисије од политичке, т. ј. до год. 1860., издржавала је и прву руска влада, и то са 16.000 рубаља годишње; одатле су 1000 рубаља трошили на одгајивање младих Албазинаца. Но то не сачињаваше целокупни приход мисијин ; њу вредно потпомажу и руски трговци из Ханкауа, Тиенчина, Калгана, Оурге и Кијахте. — Од год. 1860. добија мисија новце од Синода, који даје у ту сврху 12.000 рубаља годишње. И ако једној такој мисији не спада у делокруг, да се бави и књижевничким радом, то су руски мисијонари продуцирали до сада многобројна, драгокупа дела о Китају. Оадржај им је махом политички, религиознн и социјални живот китајски; факт, да су многа. између тих дела преведена и на стране језике, нарочито на немачки и француски, показује већ, од каквогасу онаопште знанственога значајаивредности. Ваља навести још и то, да мисијонарима руске цркве беше дозвољено остати у Пекингу и тада, када су из Китаја протерали не само језуите него и све остале европске мисијонаре. То се тумачи тиме, што се руски мисионари нису никада плетали у политичке интриге. Толико, ето, речени „ Исшочио - азијски Лојд" о мисијонарскоме раду руском међу Китајцима; а завршује тај свој чланак са речима: Па и ако ти мисијонари само врло мало доприносе обраћању Китајаца у хришћанство, то је бар наука за сва времена много захвална тој малој чети скромних свештеника на скупоценом приплоду литературе о Китају.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Извјештај српско - православног богословског сјеменишта за Босну и Херцеговину у Рељеву код Сарајева, за школску годину 1892—93. Уредио иротоиресвитер Пегар ИетрановиЛ, ректор богословије. —Годииа VI. Сарајево, земаљска штампарија 1893. На првоме меету тога извештаја, под А., штампана је кратка раеправа: „За чим треба у

васаитању да нам је највише стало ?" од Р. Калембера. Намера расирави јесте, данокаже, е је ,образовање религиј озно-моралног карактера оно, за чим треба у васиитању да нам је највише стало, а особито данас, јер по Дистервегу: „што су год слободније Форме живота, то строжије мора I бити васпитање." А јер су данас „Форме живота"