Српски сион

С тр . 120. „СРПСКИ

врло слободне, то и ваепитање треба да буде што строжије, у хришћанском, религијозно-наравственом духу, јер такво васпитање је .једина чврста и стална гаранција за вредност појединца, породице, државе и целога човештва." У другом делу извештаја, под />.. школске су вести и то 1. „џроменв." Та промена односи се на сам преображај завода. Од шк. г. 1882/3., кад је основано богословско семениште у Рељеву, до школ. г. 1892/3., постојало је ово са паставним планом, у којем су измешане биле богословске науке са неким важнијим предметима из гимназијске науковне оононе, а примани су у њ питомцп већ из основннх школа. Такву организацију богословског семеништа захтевале су ондашње и тадашње прилике, а особито та околност, што су у њ ступили ученици већ из основних школа, јер добро уређених средњих школа и не беше у Босни и Херцеговини тада, па да би у богосл. семениште могли долазити питомци са већом претходном спремом. ГГрема томе, као што извештај казује, питомци семеништа и кандидати свештенички су „само у овако основаној богос ловији могли, да попуне оно, што су на брзу руку и у кратко слушали, учили и прешли у оеновној школи из разнијех вјерозаконскијех и свиј етовниј ех предмета, па да стеку како из богословскијех, тако и из другијех свијетовнијех паука бар онолико знање, колико се ирема ондашњим приликама могло захтјевати и колико је од пријеке потребе било, да зна и да о њима појма има један кандидат за свештеничку и нарохијалну службу у овијем покрајинама. „Ну, пошто се видило и познало, да је ова богоеловија у току већ пуних 10 година онстанка свога, у пуној мјери задовољила свима онијем акутнијем и примитивнијем потребама, због којих је о почетка овако уређена и организирана била; те ношто се у току тога времена још и то примјетило, да се ушљед бољег уређења свијех основнијех и средњих школа и завода, битно развила у овијем земљама и сама култура у свима гранама и слојевима народа: то се онда и у погледу ове богословије појавила нека друга потреба, нека друга мисао и жеља, т. ј. потреба, мисао и оправдаиа жеља, да се и ова богословија друкчијс уреди Или тачније да кажемо, да се иста богоеловија замИјепи са другим стручним — чисто богоеловским училиштем. ,На ову племеииту мпсао о потреби преуреЈјсња ове богословије дошло је у првоме реду

СИОН." Б р. 8.

Његово Високопреосвештенство наш врли и онште љубљени АЕ. и митроиолит дабро-босаиски госп. Ђорђе /ГиколаједиИ, па пошто је у томе смислу саслушало мњење своје консисторије и.разабрало засебне назоре ректората и сваког иојединог заводног наставника: то се онда Његово Високопреосвештенство одважило, да у ствари преуређења ове богословије иоднесе високој земаљској влади своје образложене предлоге односно представку, по којој би се исто преуређење најподесније дало извести." Представка је та и успела. Сљедовала је наредба у погледу том. А јер и нас у митрополији карловачкој интересује, и увек треба да интересује, развитак и напредак српско-православног до сад семеништа, а од сад богословског училишта у Рељеву, као и цео остали живот наше миле браће у ерпској православној цркви у Босној и Херцеговини, и јер многим нашим читаоцима не ће доћи до руку извештај, којега овде нриказујемо, — држимо, да ћемо и своју дужност учинити и читаоце своје задовол>итн, ако целу односну наредбу овде прештампамо. То чинимо и за то, јер у тој наредби има доста, што треба да знамо и запамтимо. Наредба гласи: „Наредба земаљске владе за Босну и Херцеговину од 30. јуна 1392., бр. 00.290/1, о претворе&у источноправославног свештеничког сјеменишта у Рељеву. у источно-православно богословско училиште. (Одобрена Превишњим ријешењем од 2.1. јуна 1892. год.) § 1. Источно-правоелавно свештеничко сјемениште, устројено наредбом земаљске владе за Босну и Херцеговину од 10. јула 1883., бр. 12.268/1. (Зборник закона за 1883., бр. .104 ) за образовање источно-православног свештенства за Босну и Херцеговину, претвара се у источно иравославно богословско училиште за Босну и Херцеговину. § 2. Источно-православно богословско училиште за Босну и Херцеговину издржаваће се под надзором и контролом босанско-херцеговачке земаљске владе са свијсм из босанско херцеговачких земаљских средстава. Оно се изједначује потпуно с државним заводима. § 3. У источно-православно богословеко учи лиштс за Босну и Херцеговину примају се питомци из све три источно-иравоелавне дијецезе