Српски сион

Б р . 10.

„СРПСКИ СИОН "

вивши дланове обију руку, а хришћани су, ио свједоџби Тертулијановој (о молитви Го сподњој гл. 11, и 18.), дизали руке готово хоризонтално, за знак крсног распећа Спаситељевог. У часу скрушености и кајања, сазнавања своје недостојности пред Богом и духовне немоћи, стари су се хришћани молили с доле опупггеним рукама и обореним погледом.* Узди-

гнувши руке и очи к небу моле се и данас свећенослужитељи — епископи и пресвитери иред почетком литургије, кад говоре анђеоско славословл>е: „Сиака кх вкјшни^х Ес*г8" и ост., на самој литургији за вријеме појања херувимске нјесме и пјевања: „ Т «б* пое/их". То чине они по непнсаном обичају, који црква православна чува од давних давнина.

* Такав иоложај при модитви постоји и данас у нашем народу. У. (Свршиће се).

ИЗ ЖИВОТА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ДРКВЕ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ. (Свршетак) кве, која га је не једаред, у историји његовој, избављала ие само од нљена духовнога, но и од пљена телеснога? И Црква се одазвала на ту тајну тугу срца његовога, и прискочила му у помоћ из нова. Народ се зато лако наводио на танак лед од стране непозваних учитеља, што је он био духовно немоћан и слеп. Требало га је, дакле, нросветити и утврдити, и св. Црква као родољубива мати, с л,убављу је примила на себе бригу, да га духовно просвети и утврди. Брзо се почеше посвуда стварати духовно-просветна братства и савези; искрснуше енергични посленици, који стадоше међу народ раеаростирати на милијоне иоучних листова; с црквених амвона зачуше се живе речи пастира, уведена беху ванбогослужбена предавања, а самом народу беше отворен приступ ближему учешћу у богослужењу увађањем свеоиштег ијенија и слика се брзо променила. Православни руски народ, осетивши да о њему води обилну бригу љубав св. Цркве, која му нрискаче у номоћ свагда кад настуне за њега тешки дани нсвоље и беде, пробудио се из свога духовнога ропства, и утешно је видети, с каквом жудњом он слуша реч Божју у храмовима и с каквом радошћу он носећује ванбогослужбена предавања. Тај утешни нокрет расте са сваком годином, на и у прошлој години. Од чести се, — поводом грозних посета у прошлим годинама, које показаше, како јс јадан и слаб човек, кад је за своје грехе извржен вишој карајућој руци, посета, од којих једна, т. ј. епидемија, још и сада страшно влада у разним местима наше отаџбине, — пробудило у народу чувство страха Божјег још у већој мери, а не да се порећи,

,о успееи сиољашње мисиЈе, који све■ доче о том, да црква изобилује духовним силама, тим самим претпостављају велику ашвотну делатност њену и у области унутрашње мисије. И заиста, отачаствена Црква је како прошлих година, тако и лањске, продужила показивати голему животну делатност и енергично се старала о том, да би ио могућству задово љила свима нуждама и иотребама својих чеда. Руски народ проживљава важан процес у свом животу. Од некога времена нојавише се у њему непозвани учитељи, који, отргавши се од рођене овоје Цркве, и као јесење липгће, отпало од дрвета, повијајући се за сваким ветром иноземних обмана, настојаху, да јој номуте душу разним штетним учењима, која поеејаше доста зла међу народом, отуђујући га од Цркве и поткопавајући његове од заманде здраве религиозко-наравствене животне основе. Под упливом тих учења, која су проповедана и усмено и писмено, настаде приметно раснадање у здравом организму; ноЈ 'авише се знаци и ако баш не правога, али ипак опаснога врења; стаде слабити вера и падати наравственост; иородичне везе ослабише, а младеж изгубила, заједно са страхом Божј'им , и ноштовање према родитељима и старијима. Сејачи илеве ликоваху, из злурадости, кад угледаше те илодове, к^ји богато уродише на пол>у, где беше иосејана пшеница. Сам народ, оиазивши ту бездан наравственог падања, којем га воде ти сејачи илеве, тужио је у свом срцу и жудео, да би га ма ко избавио од тога духовног пљена. Но ко би га други могао избавити, осим св. православне Цр-