Српски сион

С тр . 196.

„СРПСЕИ СИОН."

В р . 13.

то после речи: И да е 8 д 8 тх /иниости вми« кагш Вога и ОпЈса наш(га' [ис8сд Христл... но ако се ђаконско рукоп.оложење има обавити на пређеосвећеној служби, то се руконоложење то има свршити одмах носле преноса часних дарова са жртвеника на престо после великог входа. У Еијевопечерској лаври у Руси.ји служи се иређеосвећена сваки дан осим нонедељника и уторника чисте недеље. До XIV. века свршавала се она' у делој Русији сваки дан уз часни пост, осим суботних и недел,них дана, а од XIV. века свршавала се она и свршава и дан данашњи само средом и петком. Немамо никаквих писмених података,, а богме ни усменог предаља. како је било у старбј српској цркви, да ли се, наиме, у њој кадгбд свршавала сваки дан литурђија пређеосвећена. Можда се кад свршавала у којој српској лаври ? Но извесно је, да се она увек свршавала средом и петком. Особито се она у прошлом, а донекле и у овом веку у та два дана свршавала у овопределно.ј цркви српској. *3а то говори та околност, што су стари наши митрополити и други архијереји практиковали слати у народ нарочите калуђере — духовнике, који су народ уз ускршњн пост исповедали. И данас се у нашој карловачкој митрополији у многим местима служи елужба пређеосвећена, али богме — на жалост — у многим и многим местима нема народ ни појма ИСТОРИЈА ШИРЕЕА Један одсек т повеЛе расираве: „Назаренство, његова (Наст Беше то омален, мршав човечуљак (т. ј. Калмар), са богињавим лицем и некаквим искрзаним брковима, о којима је његова околина нравила иримедбу, да су их мољци гризли. Када није имао прилике да протшвеца, био је обично ћутљив; иначе је био врло окретне природе и јако умешан.* У то је доба .јако гонила назарене тадашња апсолутна влада. Њихова невоља, као јпто смо већ вндели, допре и до Фрелихових ушију, и ои се вредно моли Богу за то своје красно чедо. Но како је може бити сумњао, да ћ.е то * „Листак" у „Јавору", бр 9. год. 1882.

о њој. А свршавање те литурђије у сваком месту, где то може да буде т. ј. где је свештеник, учитељ и где има ђака — има онравдана смисла.* (Злужењем те службе постиже се — без сумње — лепа морална цељ: воља к исповеди и причешћивању. Зато ту красну службу, — закојуучени руски богослов А. Н. Муравјев вели, да она у хришћанину потреса душу својим дивним обичајима и молитвама, — не треба изобичајивати, него је уводити у обичај и у оним местима, где је никад није било, а где то може да буде! * 0 томе сам се сам јшчио уверио-. У мојој бившој иарохијн нисам затекаО тога обичаја. Отарм људи су ми иричали, да, је тај обичај постојао тада, кад је у тој нарохији било 2 кароха, али од ,мађарске буне" ие сећају се, да је после кад била пређеосвећена служба служена. Ја заведем онет тај Обичај. И да видитечуда! Средок и нетком, особито 3., 4. и даљих седмида часног нбста. нисам се могао доста иаисповедати и нанричешћивати народа. Сва сиромашшја класа, п мушко и л;енско, која се стндила у недељне дане долазити св. нричешћу ради сиротињског и неугледног свог одела, долазаше средом и петком к исповедању и нричешћивању. Последица тога беше, да се за иеколико година број причеснИка удвостртчио и утростручио. нотито је и сиромашном народу пружена прплика, да се причести у оне дане, у које је знао, да. му се неће имућнпји (који су се у недељне и нразничне дане нричешћивалиј због сиромашког одела потсмехиути или .наругати. У осталом, народ ми је хвалио ту службу, да му се јако свиђа. Л. Богдановик.

ОЕКТЕ НАЗШНСКЕ/ историја и суштина" 6д Владимира ДимитријевиЛа. вак). бити доста и довол>но, то он седне, иа 5-ога јануара 1856. пошље из Штрасбурга у Угарску ову иосланицу (преко „Пештанеке браће"): „Нека је хваљен Господ, отац нашега Опаса Исуса Христа, који нам је у Њему отворио слободан извор милости п приступ путем вере у Њега, који је све створио, и ко.ји ће уништити сву силу мрачњачку и све судове пакости, када приспе томе доба. Он нека вас одржи у овом садашњем свету, и нека одржи у вами живот вере, као почетак онога, што је вечно." „Мили и драги! Еао што се прелива мера