Српски сион

С тр . 198.

„СРПСКИ С ИОН."

Б р . 13.

Но када је Калмар већ једном допао тамнице, па после п полудио и отпао од назарепштине, могло би се било свакако и крај те посланице Фрелихове лако изаћи на крај са још увек махом спорадично расејаним следбеницима вере назаренске, те тај измет хришћански једаред за свагда угушити, да се — као какво право проклетство — не нађе неки Карло Ђшеји (ЕШе1 Каго1у), који је предходно пуних дванаест година чамио у тамници ради грабежног уморства (гаШ§уПко58а§), где се и он упознао са назаренштином. Када се наиме тај разбојник ослободио свога сужањства, ишчаури се он као особито нетолерантан апостол назаренски, полазећи од места до места, и врбујући несмотрене душе у мркли мрак вере назаренске. Тако доспе он око 1863. и у Вашарељ (Н -М.-УазагћеЈу), где је већ пре њега почео да дела у томе правцу неки Јосиф Тош (Т61ћ ЈбгзеГ), који је назаренштину примио у Суботици, али као да не беше баш Бог зна како сретне руке „у обраћању". Ту дакле развије Етеји сву своју делатност мрачњачку, и то тако живахно и тако неуморно, да је на брзо постао Вашарељ највећом и најкомпактнијом заједницом назаренском — стожером и исходном тачком те настране вере у даљем њеном нродирању и освајању недовољно чуваних стада, безазлено лаковерних оваца. Ту су саставили чак и своју вероисповеот, што су је подастрли министру верских послова и јавне наставе. Зна се поименце још за двојицу-тројицу мо!ши и силпи, и имају ночасти, угледа и добрих дана, а.ш ће тамо (на оном свету) делити са ђаволом ироклетство." назаренских мисијонара из тога првога перијода ширења те вере по Угарској. Тако је, око 50-тих година, најживље делао у Пачиру неки Хакл (Наске1), такођер лични пријатељ Фрелихов. Он је ту обратио и Јосифа Ношера (МоИег ЈбгзеГ), тутора тамошње калвинске заједнице, који му после беше десна рука у даљем распростирању назаренских утопија. * Из Пачира прешло је то учење у суседну Оморавицу, где му, као што сам ја то докучио из њихова усменога предања, најревноснији аностол беше некакав Мо1паг. И неки Сшеван 1 Ј аб (самопрозвани „песник" Зајзони), спада у тај красни венац. Беше он прво чиновник у библиотеци бечкога министарства унутрашњих послова, а доцније напусти то место због болести, па дође у своју отаџбину, у Угарској. Ту се он ишчаури као назарен. Био је то човек врло ватрен и немиран, те се — и против начела назаренског — ода уз пропагирање за нову веру још и на политизирање. То га тим пре доведе у опреку са будимском државном полицијом. Њега је временом нестало без трага и гласа. Једни веле, да је умрво у будимској тамници, а други опет, да се за њега удала нека богата ердељска удовица; ово је потоње у толико невероватније, јер Зајзонија беше врло ружан човек.* Из Вашареља прешло је назаренско учење у суседну бикишку и чанадску жупанију (Векез ез СзапасЗте^уе), а одавде опет у бихарску и арадску жупанију. Сггорадично имаде и у Ердељу својих исповедника.** * „Листак" у „Јавору" бр. 9' г. 1882. ** Вгеђегепуј, стр. 57. ће се).

ПОУКА ПРЕД ПРИЧЕШЋЕМ иротојереја Р. Путјанина.

в. нророк Мојсије опази једном на гори Купину, која је иламеном горјела. а не сагоријеваше; хтеде јој прићи ближе, да размотри то чудесно појављење, ал" на једном чу глас, који му из куиине говораше: Мојсије, Мојсије! Не нриступај овамо, изуј прије обућу своју са ногу својих. (Исх. 3, 5.) Благочастиви хрииЉани! Кунина, коју је

Мојсије видио, доиста је била појава чудесне и страшна, јер је горјела, а није сагоријевала. и јер је из купине говорио сам Бог. Зар ниј( исто тако чудесна и страшна ова света чаша нред којом ви стојите, и којој ћете присту ][ити? Овдје у тој светој чаши иод видом хл.е ба даје се вама истинито Тијело Господа на шега Исуса Христа, а под видом вина истинит!