Српски сион

Б р . 13.

.СРПСКИ СИОН.

Ерв Његова. Овдје је у овој светој чаши огањ божански, чудесии, страшни, огањ који достојне очишћава, а иедостојне пали и сагоријева. И с тога у име самог Бога, који је некад говорио из купине, а сад овдје тајанствено ирисуствује, велим свакоме, који пристуиа к светој чаши: Не иди овамо, изуј прије обућу своју са ногу својих, раскини нрије све грјеховне везе, које ти душу твоју вежу, — још имавремена! Благоразумни је разбојник и на крсту висећи доспио спремити себе за рајско блаженство. Не задржавај у души својој болне уздисаје, јер се тим уздисајима душа твоја ослобађа од гријеха. Не стиди се својих срдачних суза, јер су оне мелем за ране греховне. Заборави на све земаљско, што те окружава, јер на тебе сад гледа Исус Христос, на тебе сад гледа твој анђео хранитељ, на, тебе сад гледа сва војска небеска. Ти си сад као на страшном суду, сад се решава твоја судба за цијелу вјечност; ти ћеш се причестити или за живот вјечни или за осуђење вјечно. Па с тога реци души својој: Ја сам грјешник, и то први на свијету грјешник, но ја у будуће

С тр . 199. више нећу бити такав; ја ћу се иоправити, одбацићу зла дела,- оставићу иорочне мисли ; само ме удостоји Госиоде, да се сад причестим твојих пречистих тајана. Вјерујем, Господе, само помози мом невјерју, — в.јерујем, да си ти у истину Христос, Син Бога живога, који си дошао на свијет, да гријешне спасеш; још вјерујем, — и још молим Тебе, помози мом невјерју, — још вјерујем, да је ово само пречисто Тијело твоје, и да је ова сама драгоцјена Крв Тво.ја. Нећу Ти дати пољунца, као што Ти га је Јуда дао, не, ја нећу Тебе издати ни за какво благо, и нећу Те продати ни за какву цијену; само се смилуј на ме, и удостоји ме, да се неосуђено причестим светих твојих тајана. Ко с таквом вјером, с таквим мислима приступа к овој светој чаши, разрјешава се од грјеховних веза, које су му душу свезале, и тад ће му бити иричешће пречистих тајана не на суд или на осуђење, него на отпуштање грјехова и на живот вјечни. Дај, Господе, да се тако сви ми причешћујемо! Амин. Превео С. Б. богослов.

Најважнији и за вечно спаеење најпотребнији догмати правоелавне вере, католичанеке и апоетолеке цркве грчко-иеточне, издани на употребу омладини новоеадеке гимназије, трудом Петра Милорадовића у Хали на Сали 1765. године. Са латинског нревео Симеон, Араницки протонр. капелан у Земуну. (Наставак).

Пишање 12. Шта, дакле, дугујемо за све то овом најмилостивијем Оцу? Одговор 12. Дужни смо му из свег срца благодарити, велегласно хвалу одавати, синовњим поштовањем служити и у току целог свог живота верно се покоравати. Пишање 18. Шта велиш о Богу Сину? Одговор 13. Син божји Госнод наш Исус Христос јест Бог вечан, рођен од самога Бога Оца, у части, слави и бићу раван Оцу. Пишање 14. МГта разумеш под тим, кад кажеш „Верујем и у Господа нашег Исуса Христа"? . Одговор 14. Под најомиљенијим пменом „Исус" разумем Сиаситеља, а нод најславнијим именом „Христос" разумем Помазаника. „И родиће сина па му надени име Исус, јер ће

он избавити свој народ од грехова његових". (Мат. гл. 1. ст. 21.) Пишање 15. За што се зове Спаситељ? Одговор 15. Јер нас не може нико спасти осим њега. „Нема другог имена под небом данога људима, којим би се ми могли спасти." (Дел. ан. гл. 4. ст. 12.) Пишање 16. За што се зове Христос т. ј. помазаник? Одговор .16. Јер беше од Бога Оца одређен и од светог Духа на три достојанства помазан наиме на: свештеничко, царско ипророчко, не по општем обичају као остали, него, помазавши све остале, номазањем са свим необичним. „Дух је Господњи на мени; за то ме помаза, да јавим јеванђел>е сиромасима; иосла ме, да исцелим скрушене у срцу; да