Српски сион

ЈзР. 10.

„ЗРПСКИ СИОН."

С тр . 261.

на сваком месту шире и утемељуЈу науку вере своје, и да је у срцима млађих својих из првог детињства тако укорене, да их иосле никакво искушење, никаква корист и никаква страст више ишчупати не могу.

Времена су тешка, прилике су за нас незгодне, те се нема оклевати, него сваки своју хришћанску и родољубиву дужност нека врши, на се немамо бојати ни највеће опасности, јер је онда с' нами Бог! Амин.

У Вршцу на Воскресеније Христово 1894.

*

Горе споменути смирени Епископ Нектарије с. р.

Најважнији и за вечно епаеење најпотребнији догмати правоелавне вере католичанеке и апоетолеке цркве грчко-иеточне, издани на употребу омладини новоеадеке гимназије, трудом Петра Милорадовића у Хали на Сали 1765. године. Са латинског превео Симеон Араницки, иротопр. канелан у Земуну. (Наетавак).

Пишање 54. Какво треба да је кајање? Одговор 54. Догађа се, да когод после крштења, или својевољно или из немарности или саветом другога или из слабости природе људске или из ког другог узрока грешећи, дође к себи, па, увиђајући да се удалио од Бога, зажели да му се обрати и опет с њиме сједини. Мислимо да је потребно томе, да приступи свештенику, као посреднику између Бога и људи, у душевној скрушености, чврстом и озбиљном кајању, потпуном уклањању од зла, да чистом савешћу и непроменљивом одлуком, тврдом, ватреном и непомућеном вером припадне ногама његовим, плачући да га љуби, па дошав к себи, да трпељиво подноси искушења, постећи, признајући се пред Богом достојним сваке казне као разбојник; да вером усвоји спасоносно средство свога умнога преображаја; улазећи одмах у бању покајничких суза, дотичући се Христа, који је близу свакоме човеку (поп 1оп§е аћ ћотше аћбеп1ит), па запалив кандило вере уљем милосрђа, закуца на врата тајанственог жениха и исповеди Богу грехе своје иреко свештеника, као што св. Дух налаже преко апостола Јакова: „Исповедајте грехе један другоме" (гл. 5. ст. 15.). Уклони се од зла и учини добро, тражи мира у Богу, да га нађеш, обратив се као оно заблудели син, који је упропастио имање од оца наслеђено, велећи: „Оче сагреших небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој" (ЈГук. гл. 15. ст. 18—19). Овако који буде радио и тако се иред свештеникомиокајао, постићиће опроштење грехова.

Пгтање 55. Чиме дока-зујеш, да могу постићи опроштење грехова преко свештеника? Одговор 55. Речима св. писма: „Којима опростите грехе опростиће им се, а којима задржите задржаће им се". (Јов. гл. 20. ст. 23.) Пишање 56. Шта знаш о васкресењу мртвих ? Одговор 56. Верујем да ће ускрснути не само душа, него и тело, и да ће бити слично нрослављеном телу Спаситеља нашег, „Који ће преобразити наше понижено тело, да буде једнако телу славе његове". (Филип. гл. 3. ст. 21.) Пишање 57. Ко ће ускрснути? Одговор 57. Сви људи, који год су живели од почетка света и који ће живети до свршетка, ма кога рода, доба, стања,- и добри и зли и праведни и неправедни. Пишање 58. У чему се састоји живот будућега века? Одговор 58. То је вечно блаженство, које се спрема после овог живота свима божјим избраницима, спојено са иеисказаном радошћу и пријатношћу, славом и срећом: „Праведници ће отићи у живот вечни". (Мат. гл. 25. ст. 46.) Пишање 59. Ко ће постићи вечни живот ? Одговор 59. Сваки који верује у Христа и нроживи у вери и добрим делима до краја свога живота. Пгшање 60. Има ли чистилишта? Одговор 60. Чистилиште је права измишљотина, св. писму са свим непозната. Пишање 61. Реци шта је то слободна воља? Одговор 61. Слободна воља јест савршена способност, у свему нотпуна и слободна. Она