Српски сион

бр. 22.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 347.

ман Опачиб) служио је на Спасов дан у новосадској саборној црквн архијерејску литургију уз асистендију овдашњег свештенства. Тож приликом је Епископ Гержан произвео шесторицу гимназијских ђака за чтеце. Црква је била препуна нобожнога народа, који је с духовнож насладом уживао у првој свечаној богослужби свога новог архиереја и у лепож нојању нашег гижназијског кора. — (Зидаае нове учитељске школе у Сомбору.) 0 томе читажо у „Школскож Дисту" ово: „На зежљишту, које је ГБегова Светосг натријарх Георгије у главиој улиди сожборској за учитељску школу одредити изволео, срушена је стара кућа и иочео се коиати темељ за ново здање мушке учитељске школе, које Ле се трошком Његове Сетости сазидати." Ово је онет нов доказ неужорног старања Његове Светости за просветни нанредак народни. Нека му је.слава и хвала! — (Избор пароха у Руми.) 22. маја о. г. изабран је за пароха румског једногласно г. Марко Шаула , администратор тамошње парохије. — (Испити за учитељско оспособљење.) У срнској учитељској школи у Сомбору држаће се по - Шк. Листу" — овогодишњи усмени испити за учитељско оспособљење 17., 18., 19., 20., 21., и 22. јуна о. г. пре и носле подне. За нредседника на овиж иснитнма одређен је од Школског Савета г. др. Ника МаксимовиЛ , подпредседник Шк. Савета; за подпредседника исте испитне кожисије иженован је г. Јован Боррта , ирота старо-бечејски и члан Шк. Савета, а за духовног члана испитне комисије ностављен је г. Љубомир КуиусаревиЛ , ирота сожборски. — Благодареније ће бити на Петров дан, а 30. јуна објавиће се оспособљење и прочитаће се разреднице. — (ЗГ&ижевни одбор „Матице Српске") ижао је 25. жаја (6. јуна) о. г. своју седницу, из које саопштавамо ове главније предмете: Узети су на знање извештаји, да је изјављено југословенској академији у Загребу саучешће у тузи поводом смрти академика дра Фрање Рачког, почасног члана жатичиног, а тако исто даје изјављено саучешће лужичкој „Српској Матици" иоводом сжрти Михаила Хорника, председника лужичке „Српске Матице" у Будишину. — За неке чланке у 177. и 178. св. „Летониса" одређене су писцима награде. — Тако исто одређене су из фонда Петра Коњевића награде за списе који су изишли у 40, 41 и 42 свесци ,Књига за народ", и то: за дело: „ У радише свега бише, у штедише јоште више" од дра Ђорђа Дере, и за дело: „На клизаву путу", ириповетка из срп. нар.

живота од Радослава Марковића. — Од непознатих писаца стигле су на раснисану награду две шаљиве игре: „Ћманцитована" и „ Наш гост"; — обе су издане на оцену члановима Јовану Грчићу и Ми"лану А. Јовановићу. — Шаљива игра П. Крстоношића: „Тражи зета илемиЛа" предан је на оцену Јовану Грчићу. — Трагедија Милоша Цветића: „Тодород СталаЛа" издана је на оцену члану дру Милану Савићу. — Примљенајеза „Летоние" песжа дра Милана Савића с натписож: „НоИ у Фрушкој Тори". — Сиев: „Настир Радомир" од непознатог писца, издан је на оцену Милану А. Јовановићу и Јовану Грчићу. — Чланак дра Светозара Дижитријевића: „Одломак из народне привреде" издан је на оцену члану дру Ђорћу Дери. — Дело Алексадра Јорговића: „ Сриске дечије игре за женску децу " (описане и стављене у ноте) — издано јена оцену члану Јовану Грчићу. — Народна приповетка: Ћ Чобаново страдање", коју је иослао Мојо Медић, издана је на оцену члану А. Варађанину. — Прижљен је за „Летопис" чланак Станоја Станојевића: „Прилошци библиографији Србуља". — Према оцени члана Милана А. Јовановића није примљена за „Летопис" расправа: „Одношај иаие НиоЛентија III. према балканским Словенима " од Драгутина Франића. — „Враџбине", које је прибележио .Тефта Секулић, издане су на оцену А. Вара/ђапину. — На основу оцене члана Милана А. Јовановића примљена је за „Летопис" расправа: „Када је ударен темељ и када је сазидана Душанова црква св. арханђела Михаила и Гаврила на Ђистрицџ код Призрена", од Јована Радонића. — На захтевање враћени су рукописи неким писцима. — Његова Светост, преузвишени г. Патријарх српски Теоргије, одобрио је но нредлогу књижевнога одбора, да Милан Мандровић, философ и питомац стипендијске закладе Нестора Димитријевића, може своју стипендију ради полагања строгих испита уживати у шк. години 1893/4. — Остали иредмети тицали су се питомаца разних стипендијских фондова подунравом матичином. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — Назаренство, вегова историја и суштина. Написао Владимир Димитријевић, студент богословије. Натрадила»»,,Матица Срнска" са 200 ф. из фонда Јована Наке В. С. Миклушког. Издање и штампа Српске Манастирске Штампарије у Новом Саду. 1894. — Са овож садржином: Приступ. I. Порекло назива „Назарен". Заблуде, које се крстише тиж именож. — II. Верски правци, у којижа је корен секти назаренској. А. Пијетизаж. Б. Хернхутски нијетизаж. В. Анабаптизаж. Меноните. Г. Баптисте. —III. Оснивалац назаренства.—IV. Историја