Српски сион

Стр. 348

„СРПСКИ СИОН."

нр. 22

шпрења секте назаренске. V. Вероисновест назарена, њихово устројство и обичаји. А. Учење о Сдову Божјем. Б. Учење о Цркви Христовој. В. Учење о тајнама. а) 0 свештенству) б) 0 покајању. в) 0 криггењу. г) 0 причешћу. д) 0 браку. §) 0 миропомазању. е) 0 јелеосвећеЊу. Г. Учење од одношају Цркве земаљске према Цокви не1есној. а) 0 поштовању и призивању Светих. б) 0 иоштовању св. Моштију. в) 0 молитвама живих за умрле. г. Погреб. Д. 0 хришћанству, као религији чисто дј г ховној, или о томе, да се Богу ваља клањати само духом. а) 0 св. Иконама. б) 0 св. Крсту Христову и крсном знамењу. в) 0 носту. г) 0 св. храмовима Божјим. Ђ. Назори назарена о празницима Православне Цркве, 'и о символима и обредима пашим. Е. Један назаренски богослужбени састанак. Ж. Суд о држави, војничкој служби. заклетви и просвети. — VI. Слике и прилике пз живота назаренског. — VII. Досадашње мера против назаренштине. VIII. Завршно размишљање. Стр. 221. — Цена је књизи 1 ф. 20 н. — „К&иге за народ". Издајв „Матица Српска" из задужбине Петра Коњевића. Свеска 41 и 42. — На клизаву путу. Приповетка из српског народног живОта. Наиисао Радослав МарковиЛ, парох у Инђији. — Накладом срп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Н. Саду 1894. Стр. 64 и 50. Цена је свакој свесци 10 новчнћа — Чланови „Матице Српске" добијају бесплатно ове књижице, којих годишње по шест изађе. — Препоручујемо што тонлије ове корисне и јефтине књижице. Племенитом Српству и родољубима I Када. нас је судбоносна 1892. година у деобној парници с' Романима ностигла, ири којој смо највишим кр. судом осуђени, да Романима 23.634 Фор. 90 н. исплатимо; није нам ништа друго нредстојало, већ покорити се свршеном чину, па ијш ту грдну своту иснлатити, или се одрећи својих светиња, цркве и школе, те да их предамо Романима да се они њима диче и ноноее ! Као прави нотомци, унуци и нраунуци наших старих дедова и нрадедова, који су некада у сретније доба у граду Темишвару и у Мехали као иредграђу одлучну реч водијги : бојасмо се њиових сени и лене усиомене а стидисмо се самих себе као и Срнства и срнског народа, да тај једини аманет, наше највеће светиње, цркву и школу нредамо у руке туђину! Уздајући се сами у себе а и у племенитост и дарежлшвост српског народа и родољуба нрихватлсмо се оне грдне исплате, да тим своје највеће благо, цркву и школу, као и име и народност српску очувамо. Објависмо наш положај и наше несретно стање васцелом сриском народу у драгој нам отаџбини и гле: племенито Срнство неостарав-

нодушно према нашој несретној судбини, већ нам својим милодарима иохита у помоћ и тиме нам нееретном стању нашем знатно олакша! Но нрема величини а особито према племенитости и дарежљивости нашега Срнства — нек нам је дозволзено изразити се — мала је та ирииомоЛ, коју до сада добисмо. Хвала нека је и овом нрилиКом сл. цркв. оиштинама као и појединим родољубима који нам својим прилозима у помаћ притекоше и које ћемо као ктиторе и приложнике у спомен-књигу уврстити; ал има још црквених општина и родољуба, којима је Бог дао, да нам могу свој-им нрилозима у помоћ притећи и прииомоћи: да се из овог несретног стања и положаја избавимо, те да и ми једном слободно смемо рећи: наша је црква и школа и Вожија, наша је будућност ! Ни најмање не сумњамо, да ће нам и овом приликом славне црквене ошптине као и родољуби својим милодарима у помоћ притећи, да нам тиме критичном стању нашем олакшају и ову једину срнску онштину и Српство поред зидина Темишварских очувају од туђе иноверије, која нас је и иначе евојим гвозденим обручем опасала ! Из седнице срп. ирав. црквене оиштине, држане у Мехали дана 29. марта 1894. г. М. Стојковић с. р. Стеван Исток с. р.,^ перовођа. иредседник. Јеца Стојков с. р. нодпродседник. ИОПР АВ АК. У 20. броју „Сри. Сиона", у белешци на стр. 316, у другом ступцу, а 20-ом реду од озго, ногрешно је наведено, да неуилаНеиа камата „проиоведничкој заклади" панчевачке сри. цркв. оиштине изпоси 1О50 ®ор. 16 н. Тај навод се исправља тиме, да иеунлаћена камата износи само 50 Фор. .16 н., дочим јо 1000 Фор. зајам. I, Исказ скупљених прилога за споменик митрополиту Стефану Стратимиронићу. (Свршетак.) Напелна: Павле Николић парох (скупљач) 1 ф. — Сава Белић, јером. 1 ф. —Јован Пејић, учптељ 50 н. — Аксентије и Емил Пупић 1 ф.. — Адам Јокић, кнез 50 н. — Марија Зорић 1 ф. — Сока Симић 50 н. — Драгиња Војновнћ 1 ф. '—. Јово Радосављевић 20 н. — Стеван и Ђука Стокановић 1 ф. — Лука Борић 30 н. — Д)чса Војновић 1 ф. — Антоније Војновић 20 н. — Павле Дејановић 20 н. — Михајил Грозданић 30 н. — Михајид