Српски сион

С тр . 342.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 22.

Толстојевско учење о „непротивљењу злу" пред судом енглеских богослова. (Наставак).

и у осталом намамо намере да ову ..л религиозно-нараветвену теорију гро®а Ј^Толстоја подвргнемо потанкој критици. То је већ раније учињено са стране компетентних руских богослова. 1 Нас особито занима то, како су се понели према учвљу нашега књижевника енглески богослови. Ваља признати, да се религиозно-наравствени производи нашег књижевника баш не користе особитим успехом ван границе. Ако се код нас полуваспитана интелигенција детињским одушевљеРлем за њима заносила и заноси као за појавом генијалног откривења, заиад је гледао на њих доста равнодушно ивидеојеутим нроизводима само блуђење онога еектанскога духа, који је њему већ одавно познат и који је с тога у очима његовима изгубио значај као новост. Ето зашто је сваки нови нроизвод гроФа Толстоја у области религиозно -наравствене науке само јачао сумњу у нормалност његовог душевнога стања, док та сумња није нашла себи коначног уверења и у лицу таквог књижевника, какав је Емил Зола, који је, као што је познато, тада, када је ирочитао споменуту, непојмљиво гнусну Толстојеву „Крајцерову сонату*, 2 рекао, да он сада нимало не сумња, да није наш гро® при чистој свести. Но ми се надамо, да тога евега код њега још није, а погледаћемо, шта веле нарочнто енглески богослови о новом производу гроФа Толстоја, који је у изводу изложен у горе номенутом чланку. Захвални смо енглеском журналу, што је он, обелоданивши у јануарској свесци књижевни производ нашега гроФа, одмах у Фебруарској свесци штампао и оцене о њему енглеских богослова, а ири том разних цркава и партија, тако, да ми себи можемо саставити доста јасну слику о том, како суде представници енглеске богословске мисли на бунцања Толстојева. Таквих оцена написано је четири, и ми ћемо наравно упознати наше читаоце с њима. 1 Не можемо. а да не сноменемо у том погдеду нарочито труд казанског про®есора А.. Т. Гусева, који се највише потрудио на поиришту изучавања и опровржења Толстовских идеја. Издане од њега књиге заслужују озбиљног изучавања од стране оних, који се интересују Толстовским нокретом и који желе да нађу подробно изобличење грофове лажне науке. 2 Која је на жалост и на српски преведена. Да богме, јер других потреба немамо! Ур.

Прва оцена припада рипонском епископу Карпентеру. Пошто је у кратко оцртао погледе Толстојсве на цркве и на њихов одношај ирема Христу, чију су науку оне до крајности тобоже исквариле, и подметнувши у место ње неке символе вере, које је сам саставио, енископ се поглавито задржава на споменутом учењу о непротивљењу злу. У неким од тих нотвора на цркве, има, по мишљењу епископа, по мрвица истине; но „мени се чини", иродужује он, „да у том иогледу гро® Толстој иије показао историјског знања нравећи закључка од појединости к онштему и погрешно узимајући извесни ограничени ред иекуства за сва она Факта, која би открило тачно иснитивање. Што се тиче*иоследње иотворе, ако ја нравилно схваћам, то га његово сонствено начело доводи до тог погледа, по ком су не само рат, но и грађанска администрација и примена закона од страие власти неираведни нападаји но личну слободу. Не противи се злу — он тумачи у том смислу, да употреба Физичке силе у хришћанском друштву ни у каквим околностима не може бити оправдана." Такво тумачење оиште нознате еванђелске зановеди од стране гро®а Толстоја учинило се енглеском енискону као нротивно св. нисму нпр. да се оно противи учењу великог тумача науке Христове — високо-ученог проиоведника његовог — аиостола Павла, који јасно говори о светости и важности дужности и авторитета грађанских власти, које обуздавају зло и незаконитости народа. „Власти су страшне", говори аиостол, „не добрим делима, но злим. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње". (Рим. XIII. 3. 4.) „Сваком читаоцу новога завета", вели енископ, „мора бити сасвим јасно, да ни аностол Петар, ни апостол Павле нису тумачили заповеди свога учитеља — не нротиви се злу — у том смислу, у ком га тумачи гро® Толстој. Очевидно је, да је гроФ Толстој пао у мреже буквалнога тумачења тога несретног и илодоносног родоначелника заблуде". Услед таква крива тумачења је Толстој и помешао две савршено различне ствари. Он је праведан у свом тумачењу, кад треба нојмити неку изреку у личном одношају; но треба имати на уму, да је лична самозаштита