Српски сион
В р. 22.
„СРПОКИ СИОН."
С тр 345
По некима ностали су нови људи из тела мртвих животиња. Ирокеси причају о некој прабаби, која је због своје ногрешке истерана из раја. Пошто су
Одговор на питања Г. „Злата из Баната"! Како тражите, да вам се што скорије одговори иа ваша нитања, задовољите се овим кратким одговором. Уцрковљење ваља свршавати онако и оним редом како јс у Трсбнику назначено. Има ту тко треба да буде нри чину уцрковљења, 1 а има означено и време и место , 2 када и где се оно свршује. Забележен је случај када је дете живо и када није, па је речено и то како се иостуиа нри мушком а како при женском детету. Мати нема да говори ни у ћме своје ни у име детста, и на кривоме сте путу, ако то тражите тобоже за то, што она — како велите „прима на себе јарам и обвезу, да ће дете у религијозном и моралном погледу настављати." То није цел уцрковљења. „У четрдесети дан — вели Симеон Солунски — мати онет приноси дете у храм и овде га као дар посвећује Бепу. 8 Ми смо већ имали прилике да истакнемо нраву цел уцрковљења, иа смо рекли: мати долази да се, иосле телесног очишћења, молитвом очисти, а доноси собом и дете, да носле, како је у крштењу постало пуноправним чланом хришћан1 Свештоник, мати, дете и кум. Ако је мати умрла до 40-огдана, или је тешко обољела, или ако је иноверка па неће да донесе евоје правоелавно дете у нравославну цркву ради удрковљења, дужан је то учинити кум детета, а ви очитајте тада само молитве детету. Донеее ли мајка иноверка такво дете и зажели да буде нриеутна код уцрковл>ен>а, понајпре очитајте над њом молитве породиљи у 4о-ти дап, па онда очитајте редом, како је у Требнику назначено, молитве детету, уведите их у храм и ту свршите уцрковљење детета. А. 0. ХоНнацк1и. II р а к. р у к. дла свнхц. Отд. III. §. 20. етр. 51. 2 Речи: „ Вђ ч ети р е д ео н т и м В же, денв, наки приносител отроча к т. храму.... Таже нрјемт. свндениикг отроча, начертаваетв креетг имђ пред-Б вратм храма".... означују време када, се уцркозљење свршује а и место одакле стештеник, пошто је очитао извесне молитве, родилЈу и дете уводи у храм. 3 Гл, 60.; „Нов. скриж." ч IV. гл. 3. §. 2 4. стр. 334 до 335.
јој потомци били рђави људи, то су потопом уништеии. Нов св«т ностао је из тела мртвих животиња (Свршиће се.)
из пастирске праксе. скога друштва, сада у 40-ти дан јавно стуни у скуп верних. Родиља, пре тог времена, није смела у цркву, сада, после очишћења и молитве, уводи се опет у храм и ту стуна у саопштавање с вернима у свима молигвама и тајнама, а дете уводи се нарочитом молитвом, као званичним актом у сва нрава стечена на крштењу. 4 Данас свршава се уцрковљење увек иосле крштења, па за то неки изостављају еасвим две последње молитве за дете, 6 а неки само изоставе ове речи : „да сподоеик С/Л свдтаги) креш,ешА"... све до „возгласа" ,/гев'к ко подоиаетх" . . . . а тако и у иоеледњој молитви: !; и сподоки е ко крел1/Л клагопотревное, и кодок> и д^отх и>рож= дјн Т а " .... до ,,мкц) тк1 еси вх кмшии ^к" 6 . . Ири молитви: ,,Цкигк иж^цаенш рдка ткоего" пе ваља рећи: ,,(>ак8 г гко1о" макар било женско дете, јер то су речи праведног Симеона и то је текст евангелски, који се односи на извесни догађај. 7 УцрКовљеЊе може се свршити само уцркви, 8 а отпуст треба да је овакав: „И,же на ок/Л= тТихк праведнагм* Ошиеона козлеш,и изво ликкш, нашеги 1 ради сиасенТд, ХрТстоса нстин» нми Но1'х иашх, Л10лигкалш и^ечистмА скоеА лшере и кс -к ^а скатк ^ х скои^х спасетх и полшлКетх насх, гагду клагх н челок'ккол10вецх". 9 Ето, то је на брзу руку, а кад вам устреба више, .јавите се у свако доба Златоју. 4 „ХриусК. Веспик Год. XII. св. I. стр. 68 — 71; ,,Б.Х. Источник ". Год. VII. св. X. н XI стр. 489. 5 АмвросЈи (Јером). „Таин. св. креш;. н> чину правосл. церкви." Странникт., 1864. г. &нв. стр. 13. 6 II и с ј>м . п о иост. Б о го сл. Г1р. Е в г. П о п. ч. 2 стр. 98 ; Н. Сијб ченко вг Прак. рук. при отправ. приход. требЂ. стр. 10.; К Ки ко л 1> с к 1 и. Пособ. кђ изуч уст. богослуж. прав. церкви. стр. 622 7 К. Силвченков. Прак. руков. стр. 10 — 11. 8 „Б. X. Источник". Год. VII. св. X. и XI. стр. 488—491. 8 И с т о стр, 490.