Српски сион

С тр . 344.

Б р . 22.

Ормузд скуии сву воду и огради је аемљом, те тако постаде океан. Пн.џфпт.и веле, да је неки џин украо „веде" (св. књиге) те свет због тога ностане безбожан. Тада дође Вишну у облику рибе на земљу да избави св. књиге и добре људе. Он „господар васијоне" хтеде врлога краља Ману Сатјаврата (извршилац добра) избавити, те му рече, да ће за 7 дана сва три дела света (сигурно Еврона, Азија и АФрика. Прев.) утопути под океаном смрти. Но он ће му по.слати лађу — — у ту пека уђе и понесе све лекокито биље и семење, за тим 7 светих (брамана) и по један пар неразумне животиње. Грдна змија ће покушаватида лађу нреврне, но он нека је само привеже за рог божји. Краљ учини по заповести. 1>ура крене лађу а бог се иојави у бблику рибе у океану. Риба беше милијун миља дуга и имађаше грдан рог за који беше лађа привезана. Кад потоп пређе, ногуби бог џина и поврати ев. књиге. Разне варијације ове нриче налазе се у многим индијским књигама. Кинеаи имају своју причу о нотоиу, о коме многе њихове књиге говоре. Иста је у многоме сличпа са нанпм библијском. Камчадалци веле, да су се људи од потопа снасли на једном сплаву, који је по том на неком брду насео. Лапландези нричају такође о потопу, којим је бог свет „преокренуо". Избавили су се само један брат и сестра на једном брду. Код Грка скоро свако племе имало је своју носебну причу. Но ја ћу овде навести једну, која јс касније постала општом. По тој причи, Див (Зевс) једаред закључи, да нотоном уништи грешни свет. По савету свога оца Прометеја начини побожни Девкалијон ковчег, снабде се са евачим пгго је потребно за живот и укрца се са својом женом Пирхом у њега.. Девет дана и ноћи лутали су и на послетку се зауставе на брду Парнасу. Тусе искрцајуи принесу Диву (Зевсу) жртву, крја богу угодна би;теим Див ношаље Меркура и дозволи им, да испросе какву милост. Девкалијон заиште људе. На што им Див рече, да кости своје матере бацају преко себе. Девкалијон разумеде да ће то бити камење, које сачињава кости матере земље. Из камења, што га је Девкалијон бацао нреко своје главе, постадоше људи; а из оног Пирхиног — жене. У Уелсу иостоји ова традиција: Поводом страшног догађаја, када је море над моримасвет

нотопило, сви су л>уди пропали. Избавио се само Двијан и Двиваха у једној лађи без једрила и настанише се у Британији. Вештачки саграђена лађа беше од „небесног господара Невиона", у којој беше смештен мужак и женка од сваке животиње. Литавци имају ову нричу: Највиши бог Прамзим иогледа кроз небесни прозор и разгњеви се јако на неваљали свет; те иошаље два џина: Ванду и Веју (воду и ветар), који за 20 дана и толико ноћи све опустошише и утаманише. Највиши је бог мсђу тим посматрао тај призор и јео иебесне орахе (!). Једна љуска од истих наде на главицу највишег брда, камо се беху успужале животиње и неколико људи, бегајући од иотопа, те се сви укрцају у ту орахову љуску. Када тотоп нређе, искрцаше се и разиђоше се. Један пар остаде само на месту, од кога потичу Литавци. Када пак речени пар остари, беше тужан због самоће. Вог им пошаље утјешитеља, дугу, и каже да прескачу иреко костију земље. Девет нута прескочише и створи се девет пари, а то су нретци 9 литавских племена. У Африци палазе се такође многе причице о потопу, по мање развијепе. Доста то, да се тек налазе трагови о том великом догађају, кога је јеврејски законодавац забележио. У Америци врло многи народи имају своје приче о иотопу, тако: Гренландези причају, да се земља једаред преврнула као чамац, те се тако сви људи осим једнога човека подавише. Исти удари палицом по земљи и створи се жена, са којом он свет намножи. Прва жена од препотоиског поколења била је створена од палца човековог. Код Американских Шндијанаца има свако готово нлеме своју иричу. Тако једпи причају, да је њихов праотац Чепивих становао крај некога мореуза. Оп једаред метне забрану за лов рибе. Множина рибе загуши мореуз, вода се разлије, те поплави „сву земл,у". Чепивих са својом Нороднцом и свима врстама животиња н птица уђе у један чамац, па коме је дуго лутао. Прво пошаље бобра, да тражи суву земљу ; ио исти се удави. После тога пошаље бпзамског иацова — овај. се не врати за дуго; ио најносле дође и донесе на ногама земље. Чепивих узме иацова на груди, док се није мало опора вио. Од землЈС што му скиде с ногу, направи груду и баци у воду, од које ностане острво.