Српски сион

Ш>. 24.

„цпшћи шин."

*ЈТР. 5П.

начин жнвота својих грађана од сваког непријатељског нанадаја или иноземног уплетања. Дакако, чим је више у истину иравих хришћана у извесној држави, тим је тамо мање изгледа за рат. Чим је народ више прожман принципима Христовим, тим ће се он више у својим одношајима према другим народима бринути о „мирном одговору, који одвраћа гњев", те ће више ценити „корист мудрог и увиђавног носредништва" у тим одношајима. Но у сваком случају није чак ни рат, кад он ностане неизбежан, као посљедње средство да обезбеди госнодство ногажеие праведности, забрањен Христом, и ту забрану могуће је изводити из заповеди „не противи се злу" само при јавном насиљу над правим и очевидним смислом тога начела. Разгледавиш питање о „непротивљењу злу", англикански богослов затим подвргавд критици и друга мишљења гроФа Толстоја, и налази, да његова размишљања сасвим сектантски дишу, јер за потврду извесне мисли наводи Толстој само она места из св. Нисма, која привидно одговарају његовој цел.и, а игнорира или сасвим одба цује друга, која му пису сасвим по ћуди, ма да се она и налазе у тој истој свештеној књизи. При таквом иоступању пије тешко доказати све, чак и сваку вапијућу апсурдност. Но питање је сад, какву вредност може имати таква аргументација. Тим се даје објаснити и еилесија очевидних аисурдности, које падају у очи, и које иепрестано лажно мудрујући гро® истиче у својствима непогрешних истина. Ми се нећемо задржавати на излагању нојединих тачака критике, којој англикански богоелов подвргава поједина гроФова размишљања, јер његова критичка аргументација готово искључиво почива на англиканскрм вероисповедном принципу. Обратимо иажњу само на једну тачку, која сасвим добро иоказује, у колко наш књижевник-ФилосоФ савесно оенива свој одричући одношај према цркви. Тако између осталога, гроФ Толстој, да би јаче на видик иоставио своју мисао о том, у колко црква не одговара науци Христовој и у колко је одступила од ње, сасвим намерно иодмећући место ње своје измишљене „символе вере", тврди, да је она у тој цељи у ошите искључила и:{'-реда обичних еванђелских читања баш та места, гдеје изложена ироповед на гори. Енглески богослов, кад би дословце веровао гро®у, могао би заиста помислити, да гроФ искрено протестује нротив бездушног клирикализма своје

отачанствене цркве, која из евога богослужења избацује сама главна места из Еванђеља, и да му је ионешто оправдан иротест. На срећу, овде му он није поверовао дословце, као што жалибоже верује у неким другим одношајима зато, што апсурдност тога начелајако иада у очи. И заиста је то, што овде каже гро® Толстој, дрска лаж, чији би ми ирестуи и несавесност желили да ублажимо нредиоставком, да он није никад био у цркви нити је слушао у њој читање еванђеља. Но и то ие ублажује кривицу тако јако. Кад <ж он хтео да савесно сазна истину у врло важној тачци, која му је дала повода да онако дрско нападне цркву, то му баш не би било нужде да иде у цркву и да слуша читање еванђеља, по доста би му било, да просто завири у „^казатмк тггмски^х н дпостолскихх чтенТи ко КС/& дни л^ктд", КОЈИ је приложен сваком егземплару Новога Завета, на да се уздржи од гнусне лажи и клевете, коју је изрекао. А кад се он тада, кад је изрицао тешку иотвору на цркву, не потруди да исиита оно, што је сваком могуће, то очевидно његово истраживање не заслужује да се назове савееним. Кад би он загледао у „УказателБ"-а, то би нашао, да црква не само да није искључила нроповеди на гори из својих читања еванђелских, него ју деломично нрочитава целу, а по нека важнија места новторава по неколико нута у години. Тако се кроз целу седмицу но Педесетници, почевши од уторка, наизменце чита цела V. глава Матејевог еванђеља; следеће седмице се чита деломично VI. и VII. глава, које састављају наставак нроиоведи на гори, а за тим ноједине чести њене читају се по више пута и поеле, н. пр. на служби 3. недеље но Педесетиици (VI 22.—33.), на литурђији сирне недеље (VI, 14.-21.); у четврту недељу великох^а поста (Мат. IV, 25. — V, 12 ) опет се понавља из почетка, наиме излагање заповеди о блаженетвима, а затим у многим другим случајевима, као н. нр. на општој служби светитељима (Мат V, 14.—-19.), у време безведрија (сувипше кише), ш улшрежи и соединенУи иравославнои К'крк1, за ткорАцт^х лжлостшпо (у сва три ова случаја Мат. VII, 7.—11.) и т. д. А то исто ваља рећи и о VI. глави ев. Ј1укиног, гдо се такођер излаже наука о блаженствима. Она се н. пр. чита на литурђији 19. недеље ио Педесетници (VI, 31.—36.), а делимично и у друге дане. Ми сада нитамо : је липосле тога савесно оно