Српски сион

бр. 26.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 409.

таква снага ставила у службу њену." А тај одговор да даде, иозван је баш сам г. Борота, јер без тога одговора штета је само на његовој страни, кад се зна, да су њему, у иитању његовог ректорства, чињене јединствене, код нас ; концесије. — Даље нам саошитава летопис, у извештају, дословце следеће: „Друго иитање, које је управа ова пред св. архијерејским Синодом иокренула, тицало се библиотеке. Управа је молила побољшање у два правца п то 1) да се у библиотеку уложи бар она основна свота, којом јо §. 108. највишег кр. рескринта од 10. авг. 1868. мислио ударити оенов библиотеци богословског училишта, а која никад ншје у ту сврху издана и 2) да се уз библиотеку намјеетии читаоница. На ирву молбу ријешио је св. архијерејски синод затражити од високоел. саборског одбора, да стави у прорачун 2000 Фор. за иопуњавање библиотеке богословсвог училишта. Са том свотом помножиће се библиотека истом нове школске године,јер иста још није исилаћеиа. Рјешавајући иак о молби за читаоницу иозвао је св. архијерејски синод ову управу, да ноднесе предлог о томе, како би се читаоница смјестила, а да се уз зграду богословског ^илишта не жГјШ "ниIпта Д'о Шђ 1иГати. Управа је поднијела о томе нредлог заједно са прорачуном трошкова око смјештања и намјештања читаонице, ио како касније није било сједница св. архијерејског синода, то је питање то остало неријешено. Но богооловско училиште ово смије се надати, да ће се и то питање иовољно ријегаити, јер позвани Фактори сигурно неће жалити сразмјерно незнатног оног трошка за овако важну сврху, од које данас ионајвише зависи научни напредак слушалаца овога училишта. Питање ово мораће се повољно ријешити особито онда, ако ће можда још која година морати протећи, док дођемо до сјеменишта Управа ова изнијела је надаље пред св. ар хијерејски синод молбу, да се управи повјери бар 200 Фор., из којих би се за слушаоце набавиле пријеко иотребне богослужбене књиге и библије на црквено - словенском језику. Молбу ову ријешио је св. архијерејски синод такође иовољно, те се обратио на високосл. саборски одбор, да исти стави у ирорачун 200 ®ор. у ту сврху. Можемо дакле сигурни бити, да ће од нове школске ходпне па унапријед сваки слушалац за малену своту моћи добити библију,

Служебник, Требник и другу још коју књигу, чиме ће се постићи у првој линији тсј) да изучавање св. писма не ће морати запињати, јер ће слушаоци књигу ев. писма имати, у другој пак , линији и то, да ће сваки кроз цио течај богословије имати у руци оне књиге, које су при вршењу разних богослужбених чина нужне, па ће се и са начином вршења истих моћи лакше и темељније упознати. На пошљетку замолила је управа св. архијерејеки синод за одредбу, да се слушаоцима предаје и руски језик, како би им се тијем олакшала употреба научнога материјала, који је у богословској литератури нравославне руске цркве разрађен. 1! добивши дозволу за необвезно нредавање сиоменутога језика у овоме училишту, управа је споразумно са збором проФесорским завела већ у другом нолугодишту предавање истога, као необвезног нредмета. И ако учење тога језика није обвезно за слушаоце. уирава се ипак смије надати, да ће се међу елушаоцима овога училишта наћи свагда ревнијих и увиђавнијих, који ће се зарад бољег свог богословеког образовања иодврћи труДу око тога посла. И о шболлњачуу материјалног стања онијех, који рад свој, спагу и живот свој стављају у ' службу овоме училишту, имао је св. архијерејски синод такође да вијећа. Високи сабор наш у иошљеди.ем засједању своме бавио се такође иетим питањем. И он је увидио, да ру ироФесори богословије доста оскудно дотирани, па је у својој уредби одредио за њих већу основну нлату, напустио је десетогодишње повишице и претворио их у петогодигање и к томе јога додао је примјерну своту за станарину. Међу тим кад је високосл. са.борски одбор одредио и у течај ставио станарину за чиновнике управе народно-црквених Фондова, замолили су И проФесори богословског училшпта такође, да им се етанарина одреди. Св. архијерејски синод, увиђајућ.и оправданост те молбе, затражио је од високосл. саборског одбора, да стави у прорачун проФесорима богословије. станарину у износу своте, којом је високи сабор исту одмјерио, но високосл. саборски одбор уврстио је са. трећином, односно четвртином мању своту. Али и тијем је проФесорима богословског училишта поможено. Једно измефу врло важних питања за ово училиште, иитање о штатуту, Доћи ће ваљда на првом састанку св. архијерејског синода до завршног ријешења.