Српски сион

Стр. 410.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 26.

Као што се види ? приближује се ово училиште данима бољега живота. Приближивање то иде истина доста споро, али кад се помисли да је дуга прошлост стварала данашљу садашњост, а садашшост да се не да брзо измијенити највише с тога, што код нас сви послови, особито

Б Е Л Е !П О. — (Повратак из уније.) Од деветоро прав^»славних српских душа, које су о овогодишњем Васкреу, за инат, залутале у унију — као оно Марко што се потурчио —, и над заблудом којих је, ето кратко време, ликовала .велика'" пропаганда сићушне крижевачке уније, — вратило се њих седам, на Видов-дан, у мајчино крило светога нам и милога православља. Две су још остале, да до краја истерају инат свој; пак ће и оне —• као што веле: чим парох Ивановић, но решењу надлежне власти, остави Вел. Поганац — да се, без суза, растапу са унијом. У име награде и захвалности, оставиће јој згоду и прилику, да запева: ала наше за мало бијаше! Оволико на част велике пропаганде сићушних циљева. А нашем милом православноме Српству, тамошњих крајева, нека је братска и сриска иорука у овоме: Не титрајте се, браћо, са душом и образом евојим! Не вређајте својим инатом и пркосом највећу светињу српску и аманет нам светосавски. Не цвелите из пркоса и онако доста искушано Српство. Недостојно је то православнога Србина; иред Богом је грехота, пред људима срамота. Праштамо вам данае, да не чините више бруку себи, а увреду православљу и Срнству. ' А и вама, браћо пастири народни, нек је порука братска : Чувајте стадо, сачуваћете душу. Јер губитак стада, кривицом властитом, тешка је одговорност пред Богом, црквом и народом; као што је сладак благослов њихов, ма иу највећем трпљењу заслужен. Чудна су и тешка времена; ал' је души и савести мило одржати се и у њима, у љубави, врлини и трнљењу сваком. А то баш и захтева од иас Христос, црква и срећа народна.

важнији, морају да чекају на ријешење разних тијела, која се нонајвише тек у врло великим размацима времена на послу налазе, онда се морамо задовољити и са онијем што је до сада већ учињено. (Свршиће се). Г Та)'(р Зло лечимо добрим. Не ударајмо тук на лук. Тако не подобајет. Узор имамо како треба да бива. Христосјето. ТБегови смо, а кад смо, онда и чинимо, као што нас је учио. „Разум надима, а љубав поправља," казује и велики Апостол. „Оружје нашега војевања није телесно". „Обуците се у љубав, која је свеза савршенства." То је оружје наше, то је кацига наша, то је штит наш. У љубави љубав ћемо имати. А љубави нам данас понајвише треба. Целоме народу нашем, и у крајевима тамо, и где год нас има, нек је на уму и на срцу, баш у данашњем добу великих искушења, Апостолова норука: „Свака горчина, и гњев и љутина, и вика и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама." (Еф. IV. 31 — 32) Тако, па неће бити међу нама ината, нит' за инат турчења свакојака. Биће добра, љубави, мира и сложна рада, а тога нам треба. То нам је једино на корист. = — (Прилози на фонд „св. Саве".) Српскаправ. црквена стштина у Новом Саду одредила је прилог од 200 фор. у скуиштини од 7. јуна о. г. Српска прав. црквена оиштина у Голубинцима. у Срежу вотирала је своту од 300 фор. Ова жалена и доста сиромашна општина треба да служи за пример другииа својом дарежљивошћу и свесним схватаљем значајне цели овога фонда ! — Управни одбор „Матице Српске" у седници од 15. (27.) јуна о. г. одредио је прилог од 200 ф. и решио је, да међу својим члановима купи прилоге на ту племениту и родољубиву цел. — Српска црквена општина сомборска, осим гато је одредила прилог од 1000 ф., џзаслала је одбор од четири члана, који ђе по народу купити прилоге