Српски сион

С тр . -504.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 32.

— На тужбу Јована Малетина нз Турије поднесено изјасњење нредседника исге ошптине М. Јојкића узето је на знање. — Упућенаје општина пачирска да иа там. парохијску сесију нрипадајућу пристојбу за канализацију плати. — Призиви председника, нотпредседника, перовође, одборника и скупштинара цркв. општине у Госпођинци против решења Админ. Одбора уложени, спроведени су вис. сл. саборском одбору. — Претсгавка општине у Сенти ради одобреља неке памире због наследства издата је фишкалу на мњење. — Пркв. општини сомборској продужен је изнимно рок за плаћање саборских трошкова. Молба општине силбашке ради зидања треће вероисповедне школе устуггљена је ЕШ. Одбору на мњење. — Дркв. општини у Ст. Футогу дозвољена је оправка парох. дома. —• Избор неколпцине одборника и скупштинара у цркв. онштини сегединској иије одобрен, но је унућеаа иста да на ново бира. Епархијски ревизор је следеће реферисао: Упућена је срп. прав. цркв. општина у Госпођинци да све своје рачуне, који се још ревизији подвргли нису, у року од 60 дана поднесе. — Упућен је Васа Коларић, бивши цркв. благајник у Силбашу, да своје нарохијалне рачуне цркв. општини поред реверса одмах преда, — Издато је више рачуна епарх. ревизору на преглед и извештај. — Тужба Ћире Каракашевића и другова из Пироша, да се нова пстрага у погледу рачуна неких Луке Плачкова одреди, није уважена. — Ђире Каракашевића, учитеља из Пироша, подиесени призив против првостепеног решења епарх. одбора бачког, поднеће се на високославни Саборски Одбор у Карловце- — Срп. правосл. цркв. општина у Шандору позвана је. да одобрене цркв. рачуне од 1887. и 1888. године ради ноднеска на високославни Саборски Одбор у Карловце поднесе. — Враћен је натраг рачун срп. нравосл. цркв. општине у Јегри са, примедбама ради допуне и разјасњења. Г. В. — (7 спомен пок. Дионисију Чупи^у, игуману беочинском.) Ове 1894. годнне баш на Петров-дан, навршило се пуних 100 година, када је блажене успомене Дионисије Чутт%, бивши игуман манастира Веочина, у манастиру Грабовцу у свештенички чин сгунио. ГЈа, као што сваки онај, који се по силама својим трудио, да цркви и народу свом колико може добра чини, заслужује, да му се и после векова име са благодарношћу од својих нотомака спомиње, тако је то заслужио н Дионисије Чупић, који је себи лепа имена у цркви и народу стекао. — Име игумана Чупића спомиње се и данас. Али, ако се ово не забележи, мало по мало, као и све незабележено, ишче-

знуће .... Па за то, нека је места и скромном имену његовом у цењеном овом листу, који радо бележи имена свију раденика и трудбеника на, црквено-просветном нољу. Дионисије Чу-аиИ родио се у Сентандреји 7. септ. 1775. године. Кад је био 13 година приведен бијаше у маиастир Грабовац 1788. год. Кад је навршио 18 год. б} г де замонашен, 1793. год. Име му је при крштењу било Димитрије, а у монаштву добио је име Дионисије. Кад је био 19 година стар, буде рукоположен 29. јула 1794. год. Дионисијем Поиовићем, Епископом будимским — који је пре био Митрополит Веоградски — у манастиру Грабовцу за ђакона; а кад му је било 20 година, био је истим Епископом у будимској цркви 29. јула 1795. год. рукоиололген за пресвитера. У Карловце је отишао 1797. год. Чезнући за науком, ни мало иије марио, што је већ у чину — пресвитер, него је слушао овде годину дана догматику, моралну богословију и с швенску граматику; а за шест година ишао је у гимназију, где се приватно учио латииском и немачком .језику. При томе је пуних 7 година редовно учио богослове црквеном појању. До њега иије било установљено редовно учење пјенија у богословији. При томе је обављао свакидашње дужности нридворног свештеника и капелана. После се и опет вратио у манастир Грабовац. Из Грабовца опет дође у сремски један манастир (?). Одавде буде премештеи у манастир Крушедол, где је две године био економ инамесник; одавде пак и опет буде премештен 4. фебр, 1811. год. у манастир Јазак и пристављен за најстаријег по игуману брата, у коме је положају годину дана и по провео. А 14. септ. 1812. год. у том истом манастиру постављен је био за игумана, где је, као такав, 1.3 годнна и 3 месеца поживио. — 1814. год. иостао је чланом Архпд. Консисторије, а 1818. постао је чланом АЕ. Митр. Аиелаторије и те исте године и приседииком сремске жупаније. Одавде је милошћу Митрополита Стевана Стратимировића 27. маја 1824. год. постављен за игумана дивног манасгира Веочина, где му се у трапезарији и данас слика налази, на којој је осграг у кратко описан животоиис његов. Слика је ова зготовљена на платну 25. јула 1838. год. До зготовљења ове слике провео је у овом жанастиру Дионисије 14 година; а сгар је био онда 63 године. Колико је пак година још живео по зготовљењу ове слике, — за сада не знам. То је јамачно у манастиру Беочпну прибележено. Доста, да .је Дионисије такав игуман био, чије име заслужује да се и данас спомене. Јер из целог ње-