Српски сион

Б р . 32

говог овог кратког животописа види се, да је био ванредне ревности, да је био бистре памбти, да је чезнуо за науком и просветож и да је био добар калуђер и ревностан настојатељ, који је љубав и иоштовање своје предностављене власти у сваком погледу задобити знао, са чега је постепено до оног врхунда у своже положају дошао, до којег је најдаље доћи могао . . . Награда, за његове врлине и та је, што иочива у једном од најчаробнијих манастира днвне Фрушке Горе — у Беочину, где му је гроб са свих страна окружеп зеленом гором и умилним птичијим појањем, да му и сама ирирода Божја после труднога рада вечни саиак слади. Слава нека је имену љегбвом! Вечан му сиомен! Иорнипије ЧупиЋ, нарох. — (Каижевни одбор „Матице Српоке" у Новоме Саду) имао је своју седницу 26. јула (7. августа) о. г. Из те седнице саопштавамо ово: Извештај одбора за издавање ,Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића узет је на знање. — На извештај, да су изишле 43. и 44. свеска „Књига, за народ", у којима су садржане: „Доситијеве басне", које је сабрао и за народ удесио Тихомир ОстојиА, одређена је за тај спис награда од 90 фор. из фонда Петра Коњевића, н поштоје нисац примио у напред већ 40 фор., то жу се има исплатити још остатак од 50 фор. — Према оцени члана Аркадије Варађанина нримљена је за „Летоппс" народна приповетка: „Чобаново страда-ње", коју је послао Мојо МедиИ. — На основу оцене А. На/нфшнн« није прижљен сннс: „Враџбине", које је скуцио Јефта СекулиЛ. — На расписане награде из фонда Јована Наке стигли су од неиознатих писаца ови списп: ].) „Цар Душан", драма у 3 чина.; 2.) „Врзиио коло", позоришна игра у 4 чина; и 3.) „ Момир", лирска трагедија у 5 чинова. Сва та позоришна дела издана, су на пресуду члановижа Милану А. ЈоваџовиЛу н Јовану ГрчиЉу. — Дело непозиатог цисца с натиисож: „преглед главнијих извора за ирви век нове сршке повести и мисли о ирерадама истих извора у срџској и страној науци које је сгигло на расписану награду из задужбиие Јована и Терезије Остојића — издано је на оцену члановима дру Милану Савићу и Милану А. Јовановићу. — Превод педагошког дела руског нисца Шестакова: „ Мисли о васпитању у духу иравославља и народности", од непознатог преводиоца, — издан је одбору за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића. — По оцени и препоруци секретара друштвеног А. ХаџиЛа . и члана дра

Милана СавиЛа примљеиа је збирка шсама ЗмајЈована ЈовановиЛа с натписом: „ Снохватице Змајовине ", (свеска I. и II.) с тож прижедбом, да песник, по обећању свом, напише предговор за те песме. Песнику је за ту збирку песама одређена награда од 150 фор. из фонда Накиног. — Српска манастирска штажпарија у Н. Саду ноднела је прописани број прижерака штажпанога дела: „ Назаренство, његова историја и сушТЏна", које је нанисао Владимир ДимитријевиЛ ж које је „Матица" наградила са 200 фор. из фонда Накиног. — Прегледане су школске сведоџбе питомаца разних стииендијских заклада под управож матичином, и расписани су стечајеви на упрагкњеиа отипендијска места, и.то: из закладе Нестора Дпмитријевића на два места за ученике ниже гимназије са стипендијом од 150 фор.; из закладе Гавре Рожановића на једно жесто за слушаоце еконожских, занатлијских или трговачких школа са стипендијом од 300 фор.; и из закладе : Петра Костића на два места са годишњож стииендијож: од 250 фор. за нижу гнжназпју, од 300 фор. за вишу гимназију и богословију, и од 400 фор. за слушаоце правничких, медицинских и философских наука. Рок је стечајевима до 8. (20.) септембра о. г. КЊИЖЕВНЕ БЕСТИ. Платонови „Апоетоли и еванђеља". У 30. броју овога листа од ове године нријављенајекњига: „Аиостоли и еванђеља иразнична и недељна преко целе гоДине, на српски нревео ј- ЈТлатон АтанацковиЛ, бивши епископ нравославне цркве у богоснасајежој епархији бачкој. Прегледао и поправио оба текста протојереј Таврило БољариЛ, катихета Сарајевски. Папчево, 1894. Наклада књнжаре Браће Јовановића." Та, књига изашла је овијех дана из штажпе, те како носи и моје име на себи, треба да и ја, као трудбеник на њој, коју ријеч прозборим. Читаоци овог цијењеног листа сјетиће се оног жога чланчића у 29. броју од 1892. год. под насловож „Наше наставне књиге", у коже у главнијим потезима разложих оскудицу у нашиж вјероиаучниж учебницижа, што се огледа у неспретниж катихизисима, Литургици, Догматици, Моралци и т. д. а нарочито у посве погрешним Апостолима и Еванђељима редигованима по блаженопоч. владици Платону за наше школе, а толико пута прештампаванима и од три издаваоца до сада издаванима и ирештампаванима. Ца сам том нрилнком упозорио наше духовне власти, да се постарају, да дођемо час прије до што нјелисходнијих учебника, а књижаре наше позвах, да се при штампању тих школских књига чувају словничких погрешака, нарочито код сдовенског текста, да се ученици не би саблажњавали у граматичкој и