Српски сион

Б р . 34

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 539.

пејаца елиитичних лубања, шта више може се ])ећи, да у свакој раси има лубања, које се равликују од најобичиијег облика у тој раси. Полигенисте, заступници начела да разне расе потекоше од разних прародитеља, мисле, да ће протумачити прелазне облике тим, што

тврде, да су оне постале укриггајем првобитно једно од другог различитих раса. Пита се дакле, да ли се само тај назор мора усвојити или се различите расе, које данас постоје, могу из других узрока извести, па да, се одржи првобитно јединство.

(Свршиће се)

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Треба да ое зна.) Зато и доносимо из „протокола сокора жоно/иическагц* за л-кто 1832. и лосл'кд8гофи^'А а , манастира Привине Тлаве, овај запие блаженопочившет митрополита Станковића. Заиис гласи: По ЛК1БЕИ и 1(-с(()Д1К1, еже ко стмлах О ем * телел!х присии) нл ^ елјх , кос^от^кржх приликок* п В тјшсств У а Нлшеги) ко Шидх ради сокцииж Т а торжЈственнлгц) СЗсцјжТа ТЛ<ИЦ)ШНТа Плро= Х'Талнк1А Деркке, и сио ст$к> Привк1ногллкск8н> Овкггелк, н кх нел!х на^одАф^осА Вогосокрдн$к> КратТм поскфжТшх Плшнлг/, Зр^Упастк1р» скил1х возрадокати же и козкесслити; ид^кжЕ Ког^ посшкшЕстк^оф^ фастлики) и присп'ккше, и № ЛЈногочислжаги) изх околи) ЛЕжафи^х к(* сеи стекшагадсА Народа, пе линше же и вол» шил1х числол^х совранк1)(8 ради ПрЕДср'ктеША Нашеги' склио пришЕдшнр Гдеи Д1агТстра= т8алнк1^х Олак. КолГТтата Оурлиискагш торЖЕСТКЕШт> ПрТИЛ1ЛЕНИ КК1КШЕ, НЕПрОП8стПХОЛ1Х ко ПЕрКК1Х& стол1б ХраЛ18 кожно ноклонитиса и к7, ТОЛ1ЖЕ л10литкк1 НаШЕА ГдЕКИ ПриНЕСТИ. ТажЕ по пресл1отреи1и здлнТа /Ионастурскагц), и данол18 глкоже Н лстоателк* Н г^иен В , тлкцј н ксел 18 Погосокраиол!^ Братстк8 Др\Тпастк1р= скол18 нашел1б укффантго же н наставлЕнно, какц; ил1х ко доврод г ктЕЛЕ1(к подоклЕтг, на ПрЕДЛЕЖЛфЕЕ НаЛ1Х ДЛЛШЕЕ ко ШиД7, П§ТЕШЕ* сткТе Ждл^олка. — ©же к^кдол^стн и в -кч« наги) радн восполшнанТА зд'к Протоколларш« назначнти косрт"к)(ол1х. Знллинано ко окфЕжит. Жанастк1р'к Привкшогллв-к дне 3=г«) О еи= тел1врТа Д"кта Гдна 1838=ц). ОтЕфанх Отанкокичх с. р., Др)(ТЕПископх КлрловлчкТи и Житрополитх После 3. сеитембра 1838. био је у Привиној Глави 1880. г. тада Администратор митрополије,

блаженопочивши Патријарх Герман Анђелић и богослужио је о славн манастирској; и ево ове године то учини Његова Светост преузвишени Госнодин Патријарх Георгије. У Шиду пак не бегае Митрополита од 1838. г. до ове године; а у околним селима? Томе се година не зна. ... — (Школски Савет) држао је своје седниде 9. и 10. августа о. г. под председништвом Његовс Светости преузв. г. Патријарха српског Георгија, а. у присутности: подпредседника дра Нике Максимовића, проте Јована Бороте, дра Мих. Полита, управитеља Стевана Лазића, заменика главног школског референта Николе Ђ. Вукићевића и народног секретара дра Лазе Секулића. У тим седницама расправљено је и решено нреко сто разних предмета. Школскп Савет одлучио је, да новог кр. уг. министра просвете и црквеиих послова, преузв. г. барона Лоранда Етвеша поздрави нарочитим поднеском. — Прочитано је више министарских отписа. — Поводом тиж, што су многи српски вероисповедни учитељи без знања Школског Савета од државних шк. надзорника упућени, да иду на течај за учење мађарског језика, — позван је заменик главног шк. референта, да набави дотичне министарске и надзорничке наредбе и да их ноднесе Школском Савету ради даљег поступања. Нз извештаја о испитима за учитељско оспособљење на срп. учитељској школн сомборској види се, да је испите нолагало 15 жушких и 39 женских, од којих је оспособљено 13 мугаких и свих 39 женских. С тим у свези упућена је управа учитељске школе, да састави нравилник за држање испита о учитељском оспособљењу у истој школи. — У горњо-карловачкој срп. учитељској школи пололшло је учитељски испит 6 женских и један мушки, а двојица имају испит да понове. — Извештаји о стању учитељских школа у Сомбору и Г. Карловцу, и виших