Српски сион

С тр . 53*.

„СРПСКИ СИОН ."

Б р . 84.

Новохоланђане и Гренланђане у груиу прогнатских долихокефала, дочим код Блуменбаха прва два народа прииадају етијонској, а трећп американској раси. У најновије доба мерења и упоређивања извршавају се ио разним методама и то са особитим трудом и тачношћу; т^ мерен>а и упоређивања показују велико колебање код појединих народа, тако да је вероватно, да се тачна подела на расе неће моћи извести на основу разлика у склопу лубаље. Ако се при групирању народа обазремо и на језик, доћи ћемо до врло важног факта, да народи, који се по телу врло јако разликују, н. пр. Инђани и Немди говоре таким језицима, који истом стаблу припадају и будући да о измени језика овде не може бити 1'овора, они припадају једном стаблу. Осим тога факат је и то, да нема ни једне белеге, која би се налазила трајно у једно.ј људској раси, него се оне све постепено, тако рећи неприметно губе. Еад се најотворенија илава боја стави норед најугаситије, изгледа, да с.у те боје контрасти; али ако се узму по реду све плаве боје, нестаће контраста и прелаз са најугаситијег на најотвореније плаво биће постепен, тако рећи неприметан. Немад, Патагоњанин, Калмук и Негер истина врло се разликују међу собом; али међу њих може се поставити толико средњих степена, да прелаз са ма којег народа на њему најближи неће бити врло прек. То исто вреди и за обе велике расе, којих се типови понајмање подударају, наиме о кавкаској и етијопској. Код јужних народа кавкаске расе кожа је мрка и често тако угасита, да наличи пре на расу негерску; па и по боји коже и зенице нема међу њима разлике. Бербери на горњој долини Нила имају лепо тело, овално лиде, грбав нос, као Кавкасци; усне су им дебеле, али још не кабасто изврнуте, коса им је крецава и кудрава, али ипак не вунаста, као у Негера; боја им је као туч и стоји у среди међу мургастом бојом Египћана и абонос-црном бојом правих Негера. Нубљани у Кордофану стоје још ближе Негерима; њихова боја још није тако загасита, али је већ бакарна; црте на њихову лицу већ имају нешто негерског, али ипак правилног; нос им је мањи него у Европејаца, али је мање пљоснаст, него у Негера; усне им нису тако дебеле и јабучице нису тако испупчене; коса је код неколицине вунаста, али код већине,

који на Европејце наличе, коса је оштрија и још једнако кудрава. Некоја бедујинска племена измећу Нила и Црвенога Мора боје су угасито мрке, каткад сасвим црне; коса им је црна и није додуше вунаста, али је кудрава и цео телесни састав није негерски, него више европејски. — Сва та нлемена рачунају се у кавкаску расу. Код етијопских Негера интензитет боје јако се мења нрема народима и индивидуима; угасито-црну кожу само мало њих имају. Пљоснасти носови, кабасте усне и испаднуте вилице истина налазе се редовно, али ни изузеци нису ретки. Поједина су племена врло црна, али од правих негерских физиогномија немају ни труна; код других, који уз ове врло близу станују, ове су много више изражене, боја им је нак много мање угасита. Вунаста коса је најсталнија особина негерске расе, но код Фелаха је нема. Кафери имају као и Негери угаситу кожу и вунасту косу, у физиогномији пак и у целом облику тела разликују се од Негера и врло се приближују Европејцима, ма да су географски већма удаљени од кавкаске расе, него Негери. Хотентоти слажу се са, Негерима у вунастој коси, пљоснастом носу и нанрћеним уснама, али се разликују жутомрком бојом, ситним очима и испупченим јабучицама, те се у том и у саставу лубање приближују Кинезима, дакле монголском типу. „Ваљда нема ни једног племена", вели Пришар (Шћдг^еесћЈсМе <3ев Меп8сћеп §еесћ1есћ18, издао Р. Вагнер, св. 2. стр. 364.), „у којем би биле баш све оне белеге, које се Негеру нркписују, него оне су раздељене на разна племена разноврсно и у сваком случају мање више измешане су оне са особинама Европејаца, или Азијата". Силни аредњи сшежни уверавају нас, да су све расе једног иорекла, ма да Еврожјац и Негер, у којима су штови њихове расе најјасније изражени, ни налик нису један на другога. Па и оно, што је код једне расе правило, и код других раса може се наћи, премда као изузетак. Риђу косу обично има само кавкаска раса, али је има и у другим расама, шта више и код Негера. Исто тако има и код нас људи, у којих је коса црна, и вунаста, као и у Негера, а и таких,' којима је кожа необично угасита, а ,још више такових, којих се лице приближује Негерима и Монголима. Међу Негерима има овалних, код Евро-