Српски сион

Б р . 34.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . В37.

други, скупљено Је тојшко новаца, да је аа дркву кунљено најљепите мјесто у граду за 45.000 форината и да је учињен нлан и нрорачун за градњу православне цркве, која ће коштати далеко нреко 100.000 Форината и да је та градња лањске године на Петров дан започела, кад је ударен нравославни осмокрајии крст на мјесту, гдје ће бити света транеза. С ноноеом гледају сада Руси, а и други нравославни, нанредовање грађевине, можемо елободно рећи, најљепше у Карловим варима. План је учинио архитект Видерман. Стил цркве је строго византијско-руски, као што су руске цркве из XVII. вијека. Средње нространо кубе опкољено је још са четири друга нешто иижа и мања. На свакоме ће блистати православни крст. Са источне стране пење се на бријег на Љоме је црква. Улаз тај к цркви величанствен је. Сама црква подигнута је високо, тако да је добила два спрата. У доњему је етан за ђакона и псаломшчика, а и за чувара, с друге пак стране читаоница и књижница. Све је то наравно пресвођено и горе је, проетрани храм. На западној страни је кула. На ту је метнут крст па дан св. Пантелије ове године. У присуству нобожнога свијета осветио је прота Апракеин велики нозлаћени осмокрајни крст, који је тада за час једаи дигнут на високу

кулу, да свијетли свијету овом у Карловим варима и да подиже душу и срце иравославних овдје, који не ће више морати тражити ону ку1шцу, гдје им је до сада била богомоља. Уз цркву ће бити подигнута још и кућа, за стан свештенику. Рекох, да ће најзнатнијом постати наскоро црква у Карловим варима. То исто рекао је и честити прота Аираксин у краткој ријечи својој послије освећења крста. „Храм овај био је нуждан ради напшх религијозних нотреба, али је он нуждан и због тога, да људи иновјернога западнога свијета виде, да је на истоку још жива вјера у распетога СнаСитеља" — тако рече нрота Апраксин. Глас му је од узбуђења дрхтао, а у очима православпих Руса видио сам сузе радости. Ми Срби, који смо се ту десили, и ми смо уз браћу Русе поносно погледали на крст, кад га на кули усадише. И ми смо евоју ленту приложили међу богате прилоге за храм тај, на који ће браћа међу осталим Фреско сликама исписати и лик нашега просвјетитеља св. Саве. Бар тако предлаже проФесор Паљмов, а добри прота Апраксин не противи се томе иредлогу. Бог нека плати трудбеницима, Он нека блаТослови дјело, да сретно крају дође, а плодови тога дјела неће изостати.

Карлове вари (КаЉћаДЈ па дан ев. Пантелије 1894.

Прота Јован Вучнови^ћ.

ЈЕДИНСТВО РОДА ЉУДСКОГ. [Ив дела: „ВГНЈвоће 8 о ћ о р^и пдздезсћј сћ(:е" од др. Ф. X. Рајшл] Превео Хор^е Летиа, ученик св. богословије.

(Наетавак).

них иет раса, које Блуменбах наводи, најочигледније се разликују у боји коже; Кавкасци су бели, Монголи жути, Етијопљани црни, Американци црвени као бакар, а Малајци мрки. Оважо разликоваље било би најзгодније, кад би тим бојама одговарало и пет разних облика лубање. Али то не стоји. Блуменбах разликује само три облика лубање: у Кавказада је лубања овална, у Монгола сферична или кубична, у Етијопљана елиптична; Американци и Малајци стоје по склопу лубање у среди између Кавказаца и Монгола с једне и Етијопљана с друге страие. Редије

(В.е1гш8) разликује с једне стране дугуљасте и округле лубање (<Мусћокерћа1е и ћгасћукерћа1е) и с друге стране народе са правим и кривим вилицама (ог1ћо§иа!ће и рго$иа1ће). Према томе, да ли ћемо се држати при дељењу принцииа Блуменбахова или Рецијева, изаћи ће нам и подела много пута различита; германски и словенски народи спадају по Блуменбаховој лубањској системи, а и тго боји коже у исту групу, међу Кавкасце са овалном лубањом и белом кожом; по Рецију Германи се рачунају у брахикефале, а Словени у долихокефале; обратно Реције ставља Негере,