Српски сион

С тр . 598.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 38

то : „благо милосшивима, јер Ие бити томиловани". Али да постигне човјек те врлине, мора ирије свега очистити срце своје од сваког гријеха, од свега што је нечисто и ниско, и тада ће му пасти у дио блаженство о коме и не помишљаху у старом завјету, и: „благо онима којгл су чисшога срца, јер ~Ке Вога видјетм". Постигавши већ тај степен савршенства, губи човјек сваки узрок и постаје неспособан да мрзи ближњега, осјећа да је брат са свима људима и тежиће да завлада свеошпти мир на земљи. И за то „благо онима, који граде мир, јер ~&е се синови Вожјн назвати и т. ј. учесницима оног синовства, кога синовства бјеше највећи иредставник Син Божји,

који дође да измири небо са земљом, човјека са Богом. Свакако да ће се увођењу мира и правде на земљи, која бјеше хиљадама година проприштем сваковрснијех насиља, братоубијстава и неправде, одупријети представници старог царства и они ће гонити и прогонити нове проповиједнике, али: „ благо ирогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско". „Благо вама, заврши Христос, „ ако вас узасрамоте и успрогоие и реку на вас свакојаке р{јаве ријечи лажуЛи, мепе ради. Радујше се и веселите се, јер је велика илата ваша на небесима, јер су тако ирогонили иророке ирије вас". (Наставиће се).

Учитељске дужности у погледу црквено-словенског језика и црквеног појања.

„Висока кр. зем. влада, одјел за, богоштовл>е и наставу, дознала је, да многи учитељи нижих пучких школа нерадо обучавају школску младеж грч. ист. вјере у црквенославенским језику и црквеном појању, услијед чега се богослужења у источно-православним црквама обављати не могу. Пошто споменуте дисциплине ирема § 50. школ. закона од 31. листопада 1888. у ред наставних предмета ниже пучке школе спадају, позива се кр. жуп. област, да подчињено си учитељство грчко-источне вјере опомене на марно и савјесно вршење дужности гледе црквено-славенскога језика и црквеног појања, а кр. школ. надзорннци имати ће над тим бдити, да се тој опомени у пуној мјери задовољава." Тако дословце гласи наредба високе кр. зем. владе од 15. јула о. г. број 8842. Ако уважимо околност, да су тужбе на лош рад и успех у овим иредметима јако учестале, онда свакако поздравити морамо ову наредбу, која донекле потврђује знамените речи нресв. г. одј. предстојника Кршњавија, изречене пригодом надзорничке конференције, на име: да између конфесионалне и комуналне школе не смије биши друге разлике, до ли те: да оном уирављају црквено-народне аушономне, а овом земаљске обласши. Још је спомена вредна и друга изјава пресв г. предстојника, кад рече, да му је све једно, биле

школе верозаконске или комупалне, једино тражи, да оне буду добре. А кад су школе добре? Без сумње онда, кад одговарају савременим захтевима, које на ишолу стављају сви културни и сви хришћански народи. Из установа на којима се темељи свеколико плодно деловање данашње комуналне.школе у Хрватској и Олавонији, увиђа се, да је као најпреча, најважнија дужност тој школи: васииташи децу морално и религибзно; то је алфа и омега сваког новијег, па и нашег школског -закона; то је вечити идеал најумнијих педагошких раденика; то је звезда преходница, која води трудбенике на пољу васпитања у светом и узвишеном њиховом раду, — на прави пут до земаљске и небеске среће. И ако су религиозна чуства одсјај човечјег унутрашњег душевног живота; и ако се религиозност као и свака друга врлина најјаче буди и негује живим иримером, то је црквено-словенско читање и православно преумилно наше пјеније ипак једно снажно и врло моћно средство за буђење чуства побожности и религиозности, средство које може много да допринесе душевном покоју и задовољству, оспособљавајући правоверне за разумевање светога писма и свете науке, коју нам даје добра наша мајка св. нравославна црква у језику црквено-словенском. Учитељ, који право схваћа васпитну вред-