Српски сион

С тр . 620.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39

угледу допринијело и издаваље годигањег извјештаја заводског. У свијем извјештајима, који су до данас штампани. почињући од школ. 1878/ 79 годипе, у свакоме, поред званичног дијела, налази се по гдјекоја књижевна радња једног или другог проФесора, као гласно свједочанство љубави његове спрам духовне науке и срдачног служења дијели заводској. Не смијем такођер муком да пређем ни научно-литературног рада њиховога, усредсређеног за њеко вријеме у издавању духовног часоииса — „Истина". И овдје, у овом листу који је жали Боже морао нрестати* излазити норади материјалнијех иотешкоћ.а након три године нлодног живота својега, улагаху они силу и енергију своју умну на свето и велико дјело служења интересима духовне просвјете међу свештенством и у народу српском. Првијех годинд постојања завода по новој уредби, положај ироФесора није био ни из далека такав, да им се могло завидити. Као што рекох, по организацијоном плану 1869. год. годишња плата њихова износила је 840 Фор. У такијем материјалнијем погодбама треба имати велику љубав и склоност к позиву својему и истрајност на путуједном предузетом, да човјек не дође на помисао, како ће се доконати другог поља, на којему радећи, труд се боље и награђује. Но наши про®есори нијесу се дали помести мигаљу том. Они не хтједогае завода напустити, да тразке себи берићетније поприште за умне иапоре своје, они вјероваху у милост царску, која. нигда не изостаје тамо, гд]е труд и рад треба по заслузи наградити. Преварили се нијесу. Срећни долазак у Далмацију, год. 1875., Његовог Величанства нашег премилостивог Цара и Краља Франца Јоси®а I., записан је златнијем писменима у новијој историји наше драге отаџбине. Том приликом изиђогае и наши проФесори пред свијетло лице Његовог ц. и к. Аност. Величанства најпонизније молећи, да се њихов положај измијени и уреди. Праведна молба нашла је одзива у великодушном срцу царевом. Високо Министарство црквенијех посала и наставе својијем отписом од 30. дец. 1875. год. Бр. 13278. јављало је преко преузвишеног Намјесништва владици СтеФану, да је Његово ц. и к. Апост. Величанство врховнијем рпјешењем својијем од 21. авг. 1875. год. најмшфртивије * А такав би се лћот'к!ао оргад наЉе боГоезгб^ије могао покредаутр. ошвн Јиишг.(|'1 ј

благоизволило иаредити, да, ночињући од 1. јан. 1876. год. у напријед, плата редовнијех ироФесора нрав. богосл. завода нашега има годишње износити 1000 Фор., а послије свакијех пет година редовне службе повипшцу од годишњијех 200 Фор , осим тога активитетни доилатак чиновника IX класе. Још је иаредба излагала ирописе и Формалности пенсије. Заиста великодугаан дар милости царске. Благодати новог положаја осјетигае одмах бивши проФесори, као што их осјећамо ми, њихови замјеници у служби, што се све реФлектовало на бујнијем од тог доба животу заводском. Да би лакше и успјешније постизавала се цијел новог уређења, преиначен је у год. 1882/' аа наставни илан. Преинака нормирана је наредбом високог Министарства црквенијех посала и наставе од 29. окт. 1882. Бр. 18261. Одређен је друкчији распоред по годинама, друкчије и груписање нриједмета по катедрама. Осим тога уведене су нове њеке науке, које дотле не бијаху у наставном плану. 1 И тако иреиначени наставни нлан вриједио је све до ове 1893/ в4 године. У исто вријеме засебнијем отиисом високе Владе добивено је овлашћење, да се изради заводски устав, који ће одређивати права проФесорског збора у опће и појединијех проФесора на п'о се, једном ријечју све што спада у унутрашњу страну живота заводског. Него поменута наредба високог Министарства од 29. окт. 1882., није за живот заводски имала само тај значај, т. ј. удесније измјене плана наставнога. Бјеху течајем времена наступиле незгоде у ногледу попуњења њекијех нроФесорскијех мјеста, која осташе упражњена с одласком дотичнијех наставника. Наилазило се на име на потешкоће што се тиче снособнијех лица, која ће достојно моћи обављати тешко звање нроФесорско. За то, да се у напријед не би поновиле таке неприлике, као и то, да се зајемчи могућност попуњења ироФесорскиј ,ех катедара с васпитаницима овог богословр^ог зџвода, поменутом наредбом бјеше предвиђепо, да се у будуће од времена ра врпјеме може удијелити државна стппендија у сцоразуму с високијем Министарстврм онијем васиитаницима орог завода, који цокажу дара и склонрети к науцц, а у сврху да се усаврше у богословскијем иаукама на цећијем шкрдама у.Б^у цли Черцрвцу. 1 Види Взвјештај о кј)ав, ' богосл, 'лаводу? 1 з^' 'ЉИо ! л. '.|Ш%»пГРдај|Јћч ед вдвавдади до лкнао-лп' №>(нн