Српски сион

Б р . 42

„СРПСКИ СИ ОН."

С тр . 665.

Каква је то важна поука за све нас! Која утсха, које соколење! Кроз муке на крсту улази Господ у своју славу; — крст и муке, то су јоште увек оии улази, кроз које земаљски нутник прво мора проћи, да би постигар мету свога путовања. Кроз борбу до иобеде, кроз тмине до светлости, кроз муке до радости! Мора ,ли човек да се хрва и бори са препрекама и разноврсним несносним упливима већ због свог аемаљског благостања, када се брине да иолучи частан живот, уважење у друштву, или да само обезбеди свој опстанак, да продужи живот поштено? А зар да уједној области, која је несравњиво иретежнија и тежа, у области спасења душе и вечитог блаженства, зар да ту не треба нанрезања и борбе, зар ту да буде места тромости, кукавичлуку, безбрижности, без љутог уштрба, без казне? Оћеш да жањеш — а посејао ниси, желиш победу — а без борбе? То би била сушта самообмана, тицало се то твог земаљског или вечитог живота. в-кмчапчА, <и|н не закошт' чен г А в8дет&" 8 — не добија венца ако нраво не војује, каже св. апостол Павле, т. ј. постигнућеш веиац славе ако се правоваљано бориш: када по пропису не само почињеш борбу, већ продужујући је истрајеш у њој, и свршиш, окончаш је. А то је дужност свију нас; али на жалост: многи што шта почну, али мало дочну. Колико пута предузесмо сви ми добре смерове, и како ретко истрајасмо у нашој намери! Заиста, колико пута је сваки од вас са честитом вољом и с' тврдом одважношћу предузео себи: да одговори и задоста учини својим дужностима као хришћанин и ђак, и то не само по смислу мртва слова нрогшса, већ и по њиховом духу? Колико пута је заиста сваки од нас предузео себи да једну или другу слабост и грешку, којој се чешће повлађивало — н. пр. лажљивост, гордост и уображење, чулност, драж за оговарање, нанраситост, несношљивост, лењост к' раду, злурадост, завист, и како се год звали сви ти парасити морала, нротив којих не штити никаково доба, па и вас ваше године пе, — предузео велим, да ју савлада и напусти; па у колико мало прилика иоказасмо истрајност? Ти прсдузмеш себи: да не прекорачиш праг ове или оне куће, да се пе дотакнеш ове или оне књиге, да избегаваш друпггво овога или онога, јер те искуство већ освестило инаучило, 8 II. Тим. 2. 5.

да ти све то пружа не само злочесте прилике, већ да те и завађа,; шта више: да те квару и к' пропасти довађају, — па не једаннут, ваљда чешће и по ново — и колико пута си ипак заборавио на своје обећање, колико пута си у пгјкос твоје увиђавности изневерио своју добру намеру? 0, како је слаб и преслаб човек! Ипак — када би се само увек и непрекидно сећали: да пије иочетак већ свршетак нашег рада меродаван за овај и онај живот, кад би се сећали светих речи: „који иретрпи до краја благо њему!" 9 —• Св. Павле започео је зло, а свршио је добро; од најљућег гониоца Исусова имена постао је Његов највреднији бранилац. Јуда иочсо је добро, а зло је свршио: издајством свога Господа и учитеља оскврнуо је своје апостолско достојанство. Није ли сам Господ јасно изрекао истину овога с' овом присподобом: „Човек неки имаше два сина; и дошавши к' првоме рече: сине! иди данас ради у вииограду моме. А он одговарајући рече: иећу; а послије се раскаје и отиде. И приступивши к' другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу госиодару; а не отиде. Који је од ове двојице испурио вол,у очину? Рекоше му: први"? 10 "Смисао ове присподобе је тако јасан, да за његово разумевање нема потребе и једну реч додати. Зато, млади хришћанине, желиш ли нобедити као што је твој Спас иобедио — бори се, труди се, истрај, као што се твој Спас борио, трудио, као што је срчано истрајао до смрти. Непријатеље, нротив којих се ти имаш борити, познајеш ти из соиственог искуства, и из веронауке, коју учиш већ од више година, познајеш толико, да би излишно било, да ти их ја набрајам; то је: твоја чулност, то је: кушач, то је: свет са његовим покварепим начелима и рђавим примерима, против којих имаш непрекидно и пеуморно да се бориш, и бдијеш, како ти ни једап несмотрен тренутак не би нанео квара и иораза. Рећићу ти и оружје, каково да употребиш у тој борби; али нећу ја — већ нослушај речи св. апостола Павла: . . . „узмите свеоружје Божије, да бисте се могли бранити у зли даи, и свршивпш све одржати. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправу јеванђеља мира; а сврх свега узмите штит вере , о 9 Мат. XXIV. 13. 10 Мат. XXI. 28—31.