Српски сион

В р . 44.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 691.

од себе развијају, те за што помоћу наведених твари и снага не изведе пробу „тваралачке свемоћи материје" и њене „организаторске радиности"? Тада би био крај свакој распри и ми би радо признали: „на вашој је страни истина!" И још нешто. Материјализам је недоследан и сам себи у овом погледу протуслови. Зар баш он не наглашује вечпосш и укочену, несавладљиву неиромепљивосш закона, који у жрироди владају, кад се треба окомити против хришћанскога тјма о чуду, које у осталом и не садржи у себи укидање или уништавање неког природног закона. Но овде ти тобоже „вечни и непроменљиви- 1 закони треба час овако, час онако да делују, јер то треба неким безбожницима, да потврде своје апсурдне тврдње. Чујмо о томе неколико изрека озбиљних и смишљених природњака, који се не дадоше својим зналачким заносом тако далеко заслепити, да обожавају материју, а божанство да поричу; који себи не уображаваху да зНају, што међутим не могоше знати, а још мање ће заисша знати. „У свима нашим испитивањима — вели Бишоср — долазимо најпосле до једне пречаге, преко које даље не иде; како су прве биљке на земљу дошле, нама је тако исто непознато, као и првобитни почетак свију твари" (Кећгћ. с1. сћет. и. рћу». <Јео1. I. АиИ. 2. стр. 101.). Још јасније разлаже то (Јиепб^есИ: „Кад данас ни бедна биљчица без претходне клице не може да постане, који би се разуман испитач усудио, да брзоплето тврди, да је цели украс биљног и животињског света све до човека- само у мртвом крилу земље произведен? Али многима се чини моћ творца, да у земљану прилику дух живота задахне, тако незгодна, да се радије предају најапсурднијим сновима, да би само изгледали као привидни нобедиоци Ако ни најситнија биљчица из цаше земље не може без клице истерати, не мора ли онда бедни испитач закључити: што по нашим природним законима није данас могуће, није могло ни ире бити? Јер баш на сталности тих закона почива цела зграда нашега знања" („8оп81 и. јеШ" стр. 233.). Најпосле нокушава материјализам и с овим изговором: „Ако све хипотезе о постанку организа-ма пред разумом и искуством падну — он као вели — онда су сви облици органскога живота — биљке, животиње, људи — вечни, дакле нис/ никако постали; ма да се не би

могло увидети, шта би могло природне силе, које су без облика и плана, принудити, да атоме у форму организама споје" (СзоШе, „Кеие Баг8(;е11ип§ (1е8 УепкпуНши" стр. 170 и сЉ.). То признање је и важно и занимљиво; на што дакле толико позивање на тобожњу разумност и знанственост тога система, кад му најпосле и сами његови представници морају да признаду, г да се не може разјаснити, шта би могло присилити атоме, да се споје у органске облике?" А што се тиче самог изговора, да су организми вечни, та је тврдња опровргнута ресултатима самих научних испитивања. Ова су доказала, да је наша планета у једном стади.ју свога развијћа имала тако високу темиературу, да је на њој био неки органски живот апсолутно немогућ; та испитивања су показала, да чим ми дубље продиремо у утробу земље, да остаци органскога живота бивају тим ређи, док најпосле не доспемо до једног земљиног слоја, у коме се више ни трага о пређашњем животу открити не може (азоички с-лој). С тога и сам Вирхов вели: „морао је бити неки почетак живота, јер нас геологија уводи у такове епохе земаљских слојева, где је органски живот био немогућ и где се не налази ни трага нити икаква остатка од њега". („У1ег Кес1еп ићег Кећеи шк! КгапкћеН"). Слично се изражава и други испитач природе: „Познатје и искуством потврђен факт, да се у кристалинским сланцима (ЗсНеГег) брегова још никада није могао открити ни најмањи траг органскога живота. Ми дакле морамо одатле закључити, да је било неко доба, када никакова жива бића на земљи не беше, те да је царство живих бића на земљи морало некада имати свога извесног почетка" (Воћпег, „Ковтов", стр. 39. 502.). Оистема материјализма је и с тога лажна и лабава, јер није у стању да разјасни нити јединсшвенога илана, који створењу за основ служи, нити једноличности и сшалносши организама с једне и њиховујвазноврсносш с друге стране. Нико, ко мало дубље загледа у формацију твари и разноврсних бића у свету, неће им моћи порећи чудновате целисходности и дубоко промишљенога иоретка; неће моћи порећи, да међу органским суштаствима имаде стална и систематски постепеног развијања од нижега к вишем, од једноставнога к сложеном, од несавршенога к савршеном; од сићушнога црва на до круне и завршетка те