Српски сион

Стр . 816. „ОРИСКИ сион." јјр. Г) 1'. Исповест једног унијата свештеника о најновијим покушајима за унију.

Од како је римгки папа у најновије доба издао аознату своју. на све нравославне хришћане унрављену еициклику, може се рећи, да. је нитање уније радом римске нронаганде и ако не код нас, овопределних православних, ал у опште, некако актуалним иостало. Римска курија јс мобилизовала сву своју, за оружје способну војску и најозбиљније је започела да шири мисао „свете" уније у православљу, имајући тврду веру у сјајан успех. Нећу овде да -се осврнем на позната, већинбм наметљива среетва пронаганде (као нпр. она донисница, на коју је све свештенство упозорено било), већ ми је иамера само та, да шт. читаоце цењеног „Српског Сиона" упознам са мишљењем оних, о започетом раду римске курије, који се уз појање умилпих стихира св. Јована Дамаскина, патријарха Германа и др. светих са шаком крсте, — са мишљењем самих унијата. Следећи чланак написао је један унијатски евештеник 1 ; а ми га због занимлшвости му, а донекле и објективности, у целини саошнтавамо у преводу : „Унији источних цркава — пише тај унијатски настир — не сметају догме, јер разлика у оним догмама, које су међу источном и за падном црквом спорне природе, није толико стварна, колико разлика речи, која би се лако (?) могла уклонити, кад би се међу црквама споразум за главну и основну тачку контроверзије иостигао. Главна пак и основна тачка контроверзије јесте: питање иримата. Док наиме заиадна, или рецимо боље, римска црква учи, да римском епископу као паследнику св. Петра и земаљском заступнику Христову владалачко нраво над целом црквом припада, дотле источна црква наглашава, да римском епископу, као патријарху запада, јесте, принада суверенско право над својим патријархатом, ал као наследник св. Петра 2 (!) над осталим патријархатима има само право иајвишег надзора (?), даклем од прилике такво, као што је право немачкога цара над осталим. суверенима евоје царевине. Овај се став технички може тако изразити, да папа у своме патријархату, има рг 1 ша 1 иш ћопог18 е 1; ј иг 18 сИ сН 0 1118, док у осталим патријархатима, 1 Штампао га у „ВпсЈарезИ НМар"-у. Ур. 2 Као такног источно-православна дрква пану никад није нризнавала. Ур.

којих патријарси у евојим областима имају суверенска ирава, ћаћеД 4ап1;ит рг1 та1ит ћопогг^. 3 На нриговор римљана, да поред оваког учења уштрба трпи углед црквене поглавице, и да не може ностојати јединство цркве — за које се и источњаци моле — православни одговарају: 4 када угледу немачкога цара ни мало не прети, што над еамосталним владарима нростране своје царевине врши само право највишег надзора, и кад не смета јединству царевине, што су под највипшм само надзором једне особе самостални иначе владари, — тада се неби кварио ни углед римскога пане, нити би се пореметило црквено јединство, да римљани ириме уч.ење о примату источне цркве, које се на Христовим к Петру реченим 6 , јасним речима, и на пракеи дре в не цркве оснива. Од овог дакле, рецимо искреио, питан.а власти, о коме су од оцепл.ења читаве књижнице написане, зависи унија источне цркве. Али знајући за непоколебиво становиште странака, увидећемо, да ће се баш на овом питању, и да ће се можда још много векова сваки. на поунијаћење целе иеточне цркве смерајући покушај, изјаловити. Ну решењу овог главног и основног питања, сем наведених, још и други и ако мање важни узроци сметају. Први од ових узрока јесте та непорецива и од источњака врло добро нозната околност, да се римска црква никад није тиме задовољила, што је један народ примио догматичку унију, него је вазда тежила, да уведе унију обреда и дисциплине, т. ј. да унијате-латинизује. Истина, да су иапе свагда и свечано изјављивале, да им је жеља, да се часни, древни обичаји, дисциплина и обреди источне цркве свето и невредимо сачувају, или како је Пије IX. рекао : по1шпи8 и1 онше8 1аЉп. ке(1 и4 отпев саШоНс1 ћап^, — повест уније ипак то казује, да 8 Јшј ћопопв не инволвира право надзора, нити је то нраво источно-православна дрква папи икад признавала ни дозвољавала. Ур. * Овакове одговоре нс. даје ниједан нравославни. Ур. 6 0 примиту, који би се на тим речима оенива'о, иеточно-правоолавна дрква не зна ништа друго, до ли да је тај основ измишљен у римској дркви, и у њојзи — а на оенову том — сазидан догмат о примату римског паде. Ур.