Српски сион

В р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

НАУКА И ВЕШТИНА У ИЗРАИЉЋАНА. Од Карла фридриха Кајла, нревео Владислав Ристић, богослов. (Свршетак)

Инструменти. Дедови Израиљћана донели су простс инструменте са жицама и за дување још из Халдеје (Бит. 4. 21.; 81. 27). Остале су иознали у Мисиру и додније су их можда преиначили и усавршили, но већим су нам делом из ближе непознати. Разни инсгрументи, који се спомињу у ст. завету, деле се на инструменте за дување, инструменте са жидама и т. зв. бубње и звекире. Од инструмената за дување најстарије су свирале. То је нека врста гајада (Бит. 4. 21. Јов. 21.. 12.) и зваху се код Халдејаца сумфоња (Дан. 5. 5 и 10.). Затим цевнице од трске, дрвета или рога; био је врло омиљен инструменат, у то су свирали у радосним и жалосним приликама (Ис. 5. 12. Мат. 9. 28.), али га Израиљћани нису употребљавали при богослужењу. Напротив трубу су употребљавали само за свете сврхе (Числ. 10. 2.). Њоме су свећеници сазивали зборове, трубили су принашајући жртве и на празницима. Па и рогом су оглашавали само. велике народне светковине, никад пак светковине домаће и породичне. Од инструмената са жицама знали су Израиљћани само за кинор и за наблу. На њима су свирали радосне песме у друштву (Ис. 5. 12.; 24. 8.) а од Давидовог доба свирали су на њима левити свете, похвалне песме (Пс. 83. 2.; 43. 4.; 1. Пар. 13. 8.; 15. 20.). Кинор, х^бр а, хсЗ-ара (код Жутера: НагГе, код Бука: гусле,) личио је више на гитар него на харфу и свирало се на њему јамачно прстима или нлектроном. Набла, пађНит или фаХтгјрму, жалшир са десет жица (Пс. 3. 5.) одговарао је вавилонском несантеру (Дав. 3. 5.) и старом арапском сантиру. Беше то низак, дугуљаст сандук, дно беше равно а поклоиац испупчен и на њему се затезале металне жице. Међу бубњима и звекирима спомиње се: мали бубањ, тимпан (таламбас). То беше са шаке широк металан или дрвен обруч, превучен кожом, а у обручу беху танке, округле металне плочице; то је стари иструменат, који

је на истоку и сад још распрострањен и у који су обично жене играјући ирстима ударале да би одржале такт. — Исто су тако распрострањене и обљубљене на истоку кимвале, у које жене а код Израиљћана и људи ударају прстима (2. Сам. 6. 5 ) а Давид је наредио, да левити свирају на њима и у храму (1. Пар. 25. 1. и 6.; 2. Пар. 5. 12.). !Гри пренашању пак ковчега завета свираху и у сисшре (аг!атра) (2. Сам. 6. 5.), звекире. То су гвоздене шипке, сасгавл>ене у два права угла, горе заокружене или савијене, на којима је било много лабавих карика, које су звечале, када се инструментом тресло. Образотворне вештине. Архишекшура или неимарство заузима свакако прво место код Израиљћана, иошто се Соломонов храм заиста убраја у најзнаменитије графевине старог доба. Ма да је самим грађењем и нрављењем металног украса уирављао фенићански вештак, ипак храм, којега су основни облици одређени божанским откривењем (1. Пар. 28. 11.—19) нема на себи ни у основи ни у склоиу на ни у самом знамењу фенићански карактер, већ се у свима његовим деловима огледа прави израиљскотеократски карактер. Само су зидови изнутра били украшени у духу фенићанском и у опћо нредњоазијским богатим дрворезом и позлатом, међутим сам ва;јарски носао, израђен на том дрвету, потпуноје одговарао теокрацији и хананској земљи, јер су били изрезани сами херувими, иалме и цвеће а на утварима је осим тога било још и говеда, као животиње за жртву. Изгледа као да је заједничка особина Израиљћана и Фенићана била та, што су на великим 1 зградама заокружавали ивице четвороуголног камења. — Од осталих старих грађевина, од двора Соломоновог, Давидовог и других царева. не остадоше нам ни остатци ни описи. Па и од величанственог Соломоновог двора, који је саграђен од шуме ливанске и који имађаше судски и ирестони трем и дворане за цара и царицу, набројана