Српски сион

С тр . 826.

„СРПСКИ СИОЊ"

В р . 52.

чудо бити. Особито Енглези 34 и богослови деле ово мишљење. Вредно је споменути, дајеЗлатоусти држао ову звезду за какву невидл.иву силу, анђела, који је узео на се облик звезде и мудраце водио. 36 Но да ова рачунска нагађања још нееу престала, уверио сам се недавно. Наишао сам наиме у једном часоиису, 36 да је чувени астроном Стоквел открио велике погрешке у кеилерову рачунању; да звезда мудраца не беше посгала конјункцијом Сатурна и Јупитра, него Венере и Јупитра и да се Христос родио маја 6' годгша пре наше ере. Што се тиче мудраца, то нам ваља пре свега потражити, у каквом смислу долазн реч мудрац (цауод) на другим местима Светог Писма. У Старом Завету 37 долази нам ова реч двапут, наиме један вођа навукодоносоров Нериглисар назива се раб-магом, а то значи главни међу мазима. У Новом Завету пак назива се магом Симон из Самарије 38 и Варисус са Кинра. 39 Дочим као што видимо овај назив има у Старом Завету значење некога достојанства, у Новом Завету добио је иоред овде у Матеју наведенога, још и значење варалице по свој прилици за то, што беше спојен са култом страних лажних верских система. Но ако не завиримо у историју нећемо знати инак, ко беху ови мази. Из историје се зна, да то беше верска секта у Перзијанаца. Од Нерзијанаца одомаћила се ова секта и у Миђана. Иродот 40 спомиње шест илемена такових у Миђана. Они тумаче снове у његовој историји о Астијагу. 41 Затим их налазимо и код Вавилонаца по свој прилици од како је Навукодоносор покорио земљу Миђана и под овим владарем беху они врло угледни. Они беху државни саветници, свакако као ученији сталеж. Таки беше ваљда и споменути раб-маг. Ова иерзијска секта, као што вндимо, добила је доцније карактер свештспичке каете, која се бавила природним наукама, астро 31 8 ш Ш1 „А зта11ег сПеИопагу оС ђ1ћ1е". Бопскт, под „8Јаг о1' 1ће шве теи". 83 На Мат. бее. VI. 2. 36 „1Л1аНа" §шша1е поуеПаИсо 11. В. Ватов. 1894 иод одељком за аетрономију стр. 30. 3 ' Јер. XXXIX. 3. 13. 38 Дел. Ап. VIII. 9. 39 1Ш. XIII. 8. 40 Негос1. I. 101. 41 Љк1. I. 120.

номијом и медицином. За маге, који дођоше да се поклоне Христу, извесно је дакле, да беху учени .људи, но свој прилици астрономи (зв"кз^ сл8жаф'|'н зв*кзд«1« уча^сд . .) из једне од споменутих земаља. 0 том пак, одакле они беху, разна еу мишљења Једни 42 по Јустину, Тертулијану и ЕпиФанију држе, да су из Аравије, јер ова земља беше обилата у злату, тамјану и измирни. Други 43 по Августину пак, да су из Халдеје, где се нарочито у Вавилону култивисала астрономија од најстаријих времена. Оданде је био и пророк Валаам, који је предсказао, да, ће се нојавити звезда од Јакова. 44 А највише њих 46 ио Златоустом, ТеоФилакту и Василију Великом тврде, да ови беху из Перзије (волсви персУдстУи царТе). Тамо беше у обичају, да се иде на ноклоњење новорођеним царевима. Зароастерова релиђија садржи, између многих истина, и нрорицања о доласку жељно очекиванога Спаситеља, који се зваше Зозиош. Осим тога долазило се онде у додир са заробл>еним Јудејима, који су Перзијанце још више у овим предањима утврђивали. По некима су ово били Јудеји или бар јудејске прозелите. Вредно је још споменути, да је тада у целом свету било раснрострањено мишљење, да ће се из Јудеје појавити силни цар, који ће спасти свет и златно доба опет установити. 46 — Предање држи, да их је било тројица, а то је можно, јер се три врсте поклона спомињу. Исто тако да беху цареви, што је такођер вероватно, јер донесоше собом царске иоклоне. Веда Венерабилис први спомиње њихова имена: Кашпар, Мелхиор и Валтазар. Они се поштовали као патрони нутника. Доцније наилазимо на предање, да је Јелена, мати Константинова, наишла негде на истоку и на њихове мошти и да ихје у Цариград пренела, одакле су доцније у Милано пренесене. Од 1162. налазе се оне у Келнској катедрали, где се и данас између осталих драгоцености показују. 42 ВЈбри1§ „ВгИаг. <1. Е\ г . и. МаШшш" о. 68. 43 ВшНћ „А атаИег сНсИоиагу". Т јопс З оп, нод наслов. „\\ 7 18е теп". 44 Број. XXIV. 17. 43 Мает1сћае1 „Тће Иете Тез1. §геек" ВопЈоп. с. 4. Рус Мих&ил Иванов и др. 4в „\ т е1и8 е! сопз^апб орппо". 8уе1. Уезр. с. IV. — ТасН. Шв!. V. 13. - Јозерћ. Ве11. ЈиЛ VI. V. 4.