Српски сион

б р . 52.

„српски сиоа"

С тр . 825.

Христос се родио у Битлејему Јудином. Битлејем (ћеШ-1есћет = дом хлебни или ерћгау 22 као и ерћгајза 23 = плодовитост, оба назива због нлоднога земљишта у овом месту) називаше се јудиним за разлику од Витлејема Завулонова у Галилеји 21 и беше родно место цара Давида (с тога се називаше још и „градом давидовим 25 "). 1'одно место главе Фамилије, 26 беше главно место целе Фамилије, камо се сви чланови исте скупљаху у јавним пословима Ј осиф и Марија беху из Фамилије давидове, али не становаху у Јуди, него у Завулону, у месту Назарету. Вероватно је да се њихови преци још пре неколико генерација онамо одселили, можда под Мататом, заједничким дедом ЈосиФа и Марије, јер су обоје из Назарета били. С тога морадоше Ј осиф и Марија у Витлејем ићи да се попишу. 27 По римском закону имао би се свако подврћи цензусу на свом дому или онде, где му је (огит оп§1т§. 28 Овде ее пак акомодирали Римљани из државничке тактике јудејском обичају. Зашто је и Богородица ишла у Витлејем, беше узрок можда тај, да је она кћи наследница била и да је имала какав иметак, који је требало регистровати. Јер по јудејском наследном нраву члану Фамилије никад не пропадаше право на известан део иметка у онћем иметку гране и племена. 29 Предање 30 узима да се Христос родио у пе11ини (ат.Г[Асаоч тгје О во је вероватно. У јеванђелију стоји, 31 да је Богородица новила Христа у јаслама, затим да су у околици били пастири. Кад се ово двоје споји, излази да се Христос у штали родио. У брдовитим нак иределима, као што беше Витлејем, употребљаваху се за штале пећине. — Над пећином, за коју се тврди да се у њој родио ХриБит. XXXV. .16, 19; XIVIII. 7. Мих. V. 2. 24 Ис. Нав. XIX. 15. 25 Лука II. 4. 11. Рута I. 1. 26 Јудеји беху подељени ио Лаковљепим оиновима на 12 нлемеиа (фуХац ша1о4ћ) свако нлемс на гране, (латркх!, птсћраћоШ), свака грана на Фамилије (оТиоц ће1ћаћоШ). 27 Биди опширно о подацима из живота Богородице а с н.ом и Јосива у делу: „1јС8 1етте8 с1е 1а ђЦ|1е, раг М§г. 6. Оагћоу. II. Рапе. 1878." под насловом „1а 8ајп4е Ујег&е". 28 Бјоп НаИс. А п Н сјгј. Кот. IV. 1. о. 29 А. В18рјп§ „ЕгИагипд (1ев В у. п . 1шка" Мииакег 18(58. С. 188. 30 ЈивИи с. Тгу[|ћ. 78. — Оп§. с. Ос1биш. 1, 51. Протоеванђ. Јакова и кондак Рождества. 31 Дука II. 7. 8. *

стос, подигнут је храм у виду крста од Јелене матере Константина Великог, који је уједно најстарији храм у Палестини. 32 Рођење Христово поздравише прво пастири из околице. Ово беху сиромашни становници витлејемски такођер из Фамилије давидове. Ова Фамилија беше у то доба сиромашна у иметку, али богата у својим традицијама, које им показиваху у блиској будућности Месију из љихове куће. Чињеница ова, да у време рођења Христова пастири беху у пољу са својим стадом, не смета нам да узмемо, да се Христос декембра родио. У Палестини је декембра често врло пријатно време. Рана киша која тада нада, натопи земљу, праве зиме до јануара и Фебруара нема, те се одједаред заодене и брдо и дб зеленим огртачем. У долина^а је тако топло, да се и цвећа може наћи. 33 У свези са повешћу о Христову рођењу стоји у јевапђелију и иовест о чудној звезди и мудрацима са истока. Каква беше то звезда и шта се зна за њу? Ко беху ти мудраци и откуд дођоше? У чудној звезди многи од доба кеплерова гледаху необичну констелацију, која се по рачуну новијих учењака баш у доба рођења Христова морала догодити. Наиме Кеплер је опазио г. 1604. при конјуикцији Југштра и Сатурна у знаку риба ванредну велику и необичну звезду, која се чак и дању видела. Ово муједало повода да мисли, неје ли и у време рођења Христова била иста такова констелација у чудној звезди мудраца. Рачунајући дошао је до резултага, да се доиста 747. о. Р. догодила иста констелација, која трајаше и 748. и 749. а можда и 750. Ово је обратило на себе пажњу свију кронолога. И ако је та кенлерова звезда она звезда, коју су видели мудраци, то је 747. г. о. Р. најранија година, која се узима, да се у њој родио Христос. Најдоцнија је као што видесмо 750. И тако се наше бројање година задоцнело са 4—7 година, а то значи, да ова година неје 1894. иосле Христа него 1898. или 1901. Али према овом мишљењу и мишљењу других, који држе, да ова звезда беше комета или метеор, као застарелим, данас се држи да је та звезда, какву је приказује Матеј у II. 9. морала само натприродно 32 КобеппгаПег „ВЉ1. А11ег1ћиш8кипс1е 2. Ваш! 2. Т1ш1" 282; 1'аптег „РаШзУиа" 309. 38 Сравни новије путнике Шуберта, Тоблера и Барта према Робсртоону (Ра1Мпа II. 305. и 306.)