Српски сион

С тр . 824.

који беше шест месеци старији од Христа; појаве звезде на истоку мудрацима, ио кеплерову рачуну; 8 поииса под Квиринијем ; 9 јавнога проповедања крститељева 10 и др. Дан рођења узима црква од другога васељенског сабора 25. декембар на основу старог предања римске цркве. На истоку се дотле држало, да се Христос родио 6. јануара, као што Јермени и данас држе и тај дан светкују као дан Христова рођења. 11 У александријској цркви држао се 19 — 20. дан неког месеца, који одговара нашем априлу—мају. 12 Еванђелист Ј1ука везује рођење Христово са пописом „света" иод, Квиринијем, управитељем Сирије. Под иописом света разуме јеванђелист ноиис римске имнерије, тадашњега „огђ1б гелтагит' -а 13 . Таких пописа беше за владавине Октавијаиа Августа два; први 746. о. Р., а други 766. о. Р. беше наређен и започет. 14 Еванђелиет ЈЈука спомиње нам овде први опћи понис т. ј. од 746. Овај је дакле 746. о. Р. био дар Давид ноделио свећенике да служе у храму наизменце од суботе до суботе по недељу дана. (Пар. XXIV. 10. Неем. XII. 17. Јоверћ. Ап^иИ;. VII. 14, 7.) На челу свак е стајаше старешина, који се доцније нааиваху првосвештеницима. (П.Пар. XXXVI. 14; Јеадра X. 5. Мат. II. 4. Јозер1). Иау. АпМ. XX. 7, 8.) Овде би ваљало пре свега наћи кад је први пут служила ави.јина чреда, те онда ићи даље до доба Христова рођења. Ово ,је такођер доста непоуздан податак, јер би пронашли у свакој години два служења авијине чреде, па нити би анали коју годину нити које служење у којој години да узмемо за рођење Хриетово. 8 Мат. II. 2. Доцније опширније о звезди 9 Такођер опширније доцније. 10 Лука III. 1. 23. Ни овај податак не може нас одвести тачном прорачунавању упитне године. Неје повнато, од кад се рачуна петнајста година тиверијеве владе, да ли од почетка његове самовладавине после смрти августове 767. 0. Р. (8уе4оп. Ое(ау. 100), које одговара 14. ере Дион. или још од три године раније кад је Тиверије заједно с Августом био ћесар а то беше 764. или јануара 765. 0. Г. (ТасН. Ацц 1, 3. 8уе1;оп. ТЉ. 20. Уе11еј. РаЈ. 2, 121). Друга оиредељења у Луци III. 1—2. су опћа. Даље се не зна, да лије Христос приликом свога крштења имао баш тридесет година. ма да то беше одређено доба за јавну службу (Број. IV. 3.), јер у јеванђ. стоји, да је тада имао отприлике 30 година (Ј1ука III. 23. мае! трсаиоуса). Исто тако пепознато је, колико је Јован већ дотле нроноведао, жад је Христос дошао к њему. 11 Сравни Ј. Н. Кпг(и „Еећгћисћ <1ег Ки - сћеп2е8с111оћ(;е" 12. АиД. Љејргј^ 1892. §§. 37, 1. и 57. 5. 12 Клим. Алекс. „81гот. и 1, 21. — За 5. април Масгтсћа!: Тће N. Тез4. ^геек \у. по(;е8 апс! рге&сеа. Бопсћш. 13 Као у Дел Ап. XVII. 6 и на повцима римским:. " ТаоИ. Апп. I. 11. 8уе1оп. Ан§'. XXVIII. 101, ЧиИаа Сех1сои нод 'Ао^ооа-, КаТаар.

Б р . 52.

наређен, те се полагано ширио по свима провинцијама, док неје напокон дошао и у Палестину. Настало је затим питање, да ли је у то доба био Квириније (грчк. (Корг^о?, цело име Р. 8ирИсш8 (^ишпив) управитељ Сирије, као што је забележено у јеванђелију по ЈХуци. По неким изворима изгледа, да је тада владао у Сирији Сенције Сатурнин 16 или Квинтилијан Вар 16 , те су с тога неки држали, да Квириније до прогонства Архелајева (5. ере Дион.) неје био у Сирији. Данас се иак сви одличнији испитивачи сложили у Факту, да је Квириније двапут био управитељ Сирије, први иут 750—753. 0. Р., а други иут 759—785. Ва прве владавине његовс спровађао се попис у Сирији и Палестини, који је можда већ за његова иретходника П. Квинт. Вара наређен и започет, за тим је био прекинут емрћу Иродовом и Квириније га је довршио. За то се овај попис назива сепзив (ЈиггшИ. За друге пак владавине догађао се други поиис квиринијев, који је изазвао буну Јуде Галилејца. 17 За разлику од овога, назива Ев. ЈЈука попис у време рођења Христова првим нописом (тсрмттј атсоурасртј). 18 Занимљиво је, да се попис римске царевине протегао тада и на Јудеју, дочим је ова тек 759. 0. Р. смрћу архелајевом анектирана нреФектури сирској. Узрок овом беше тај, што је Ирод био само но имену гех зосшв, у ствари пак његова држава беше нровинција римска. Он се морао слепо покоравати и угађати Римљанима. Морао је да романизира и имао је читаву партију своју 19 тако званих иродијанаца. Само^ злато и улагивања Иродова одржаваху неку самосталност Јудеји; наскоро ће моћи рећи Јудеји иред ирокуратором Пилатом: „не имамв1 царл, токмо кесарл". 20 Од заузећа Јерусалима Помнејем ударен је известан данак од главе и иметка на Јудеју, 21 те је с тога Август морао захтевати, да се цензус протегне и на ову земљу, да би се ова пореза могла одредити. 15 ТеНиИ. а<1у. Маге. 4, 19. 115 Јоаерћ. АпН. 17, 15, 2. " Дел. ап. V. 37. - Јоз. АпИ. XVIII. I. 6. - Ве11. Јис1. II. VIII. 1. 18 Опширно о овом А. 2атр1. „Сотеп1;аИ. ер^гарћ. П. 86—104. — РпесШећ „Бећеп Ј. Оћг" е. 57. Сравни Аћег1е „Тћео! СЈиаНаксћпД" 1865. е. 103. "> Ј08. Апи. XVI. 3; XV VIII. 1. - Мат XXII. 16. Јов. XIX, 15. 21 Јоз. А.пИ. 14, 4. 4. —

„СРПОКИ СИОН."