Српски сион

Б р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 823.

тивници, у новоме облику. Немојмо, ма чиме било, у редове њихове Дедалова су крила њихова. Распрштаће се редови њихови. И тешко онима, који у тим редовима буду. Поклонимо се вечности Христове цркве и чувајмо од свачега светост своје цркве, јер смо део Христове цркве; чувајмо и негујмо оданост своју цркви својој, јер то нам је и души и Срнству од нотребе. Чувајући цркву своју, многу ћемо онасност преживети, много искушење издржати. А показаћемо, да смо синови Истине, Правде и Љубави, која је на данашљи дан човештво обрадовала; да смо истинита деца божанске цркве, коју је данас рођени Спаситељ света основао. И то ће нам бити на корист личну, и на срећу народну.

Ноклонимо се и данас Сунцу Правде. Одајмо и данас хвалу и благодарност божанској светлости, која је свет препородила и спасла; певајмо и данас вечну хвалу и славу у данашњи дан рођеноме Сину божјем, Избавитељу своме, Господу нашем Исусу Христу ; помолимо Му се, да нас обасја светонЉу, озари светлошћу и онаше снагом Својих вечних истина; да нас не одбије са вечних и свемоћних груди Своје свете и непобеђене, а спасоносне нам свима Цркве божје. Те дао Бог, и српска срећа, да се, већ до године, и радоснији поздравимо са ноздравом данашње радости, којим ноздрављамо Србина сваког: Христос се роди!

& Некоји моменти из јеван^еоске повести о ро^ењу и раном детињству Христову. — Исторнјеко-ексегетичпа ))асветљења. Нанисао Ђорђе ЛетиЋ, слушалац. богословије у Черновцима.

Вулгарна хришћанска ера Дионисија Малог, монаха из VI. века, но којој се рачуна на занаду од VIII. и IX., а иа истоку од ХУШ. века, узима, да се Христос родио 754. од осн. Рима. Исгштивањима новијих кронолога доказано је, да је ова ера погрешна. Христос се родио пре, за живота Ирода Великог, 1 Ирод је пак већ иочетком 750. од осн. Рима умрво. 2 С тога се Христос родио најдоцније 750. од осн. Рима и ми смо се са нашом ером најмање с четири године задоцнели. Колико се Христос раније од Иродове смрти родио, о том се много расправља и у том кронолози још несу сложни. Једни су за г. 749. и то за крај исте године или за ночетак 750. од о. Р. (ночетак године у ери од основања Рима јесте 21. април). По њима би овај мали простор времена између Христова рођења и Иродове смрти био довољан, да се у њему могле догодити јеванђеоске енизоде о Христову обрезању, принашању у храм, иоклоњењу мудраца, бегству у Мисир и повратку оданде. Овога се држе махом Енгле1 Лука I. 5; Мат. II. 1. 2 По Јосифу Флавију (Ап4. 17, 6, 4. 17, 9, 3) смрт иродова догодила се наскоро после једнога помрачења месеца, 8 дана пред пасху. По астропомским сигурним истраживањима догодило се то између 12. и 13. марта 750. од 0. Р. Пасха је пала те године на 12. анрил и тако је Ирод умро почетком априла 750

зи, 3 дочим су други за г. 748./ а многи и за 747. 6 Ради тачног прорачунавања године Христова рођења служе се кронолози разним податцима из Светога Писма — наиме из јеванђелија, и из ванбиблијских извора. Најважнији од ових нодатака јесу : време иродове смртИ, доба убијене деце у Витлејему, 6 време авијине чреде прили, ком благовештења рођења Јована Крститеља, 7 3 Види „А вшаПег (ИсИопагу о! Ље ММе ћу \УЈШат 8тШ1. 1|оп (1оп", под насловом „ћМг оГ Јеаиз Оћпб!"; затим Ј. Б 1 . Мает1оћае1 В. А. „Тће №еш Тее^атеп! 111 §геек тЉ по1еа апс! рге&оев. Ј јоп Д оп ". АррепсПх II. Вупорзјв ап(Ј Нагтопу о{Чће (тозрек, стр. 719., а по њима и Рус Лопухин „Руководство кт. библебскои исторш Новаго Зав^та С.-Петврбургт. 1889." међу „приложеша II. Годг рождества Христова". 4 Између осталих руски епископ Михаил: „Толковое евангел1е. Еванге.ие отв МатееЛа. Ше†1893." 31. 3 8апс1етепКпв. Еот. 1793; Рг. Мип1ег. Корепћа§еп 1827; А. \У. 2итр1. [Јејриј^ 1869. Од руских ексегета А. ИванРуководство кт> изаснен1В сва1денаго писанЈа Нов. ЗавФта" с. 121. 6 Мат. II. 16. Ово неје сигуран податак, јер се каже да је Ирод дао убити децу од две године и пиже (&по 815X005 ка1 хатотгрм), даклс Христос је тада могао имати и мање од две године; даље је питање дали се Христос родио баш онда, кад су мудраци први пут угледали звезду. Исто тако неповнато је и то, кад је Ирод дао извршити ово зверско дело. 7 Лука I. 5. Ова чреда (Гф7)|лгр(а1, ћећг. шаћа1коЉ, пшсћшагоЉ) беше осма по реду од двадесетичетир, на које је