Српски сион

Б р . 52

„СРПОКИ СИОН."

С тр . 829.

боље испадне. Забаву застуна добро познати Симо Матавуљ са својом красном приповетком ,Н.а нрагу другог живота". Не мисдимо се упугатати у опширну оцену овога рада, јер за то нити снаге нити спреме пмамо, само ћемо напоменути, да се чини, да је Матавуљ од неког времена амо напустио поље на коме се кретао, те се прихватио, да решава унутраигње проблеме човечје душе, што му доста сретно и полази за руком. Међу поучним чданцима побожне садр г .ине споменућемо чланак проте Јована Вучковића о св. .Товану Златоустом, који се одликује легшм излагањем, тачном и језгровитом садржином. Но од свију иоучних чланака чини нам се да је најзначајнији чланак „Срби свеци." Појаву ову, толико карактеристичну ио наш сгари душевни живот, ретко је ко додирнуо како од сгране политичких, тако и од стране литерарних историка. Већ одмах при почетку чланка опажа читалац, да је писац темељан зналац наше прошлости. који се на том пољу ноуздано креће, који предметом нотпуно влада, и који зна шта од њега хоће. Писац је ставио за задатак, да растумачи читаоцима српски део календара. Колико је тешкоћа требало ту савладати, то ће најбоље појмити онај, који зна недостатке наших домаћих извора. Писац је пишући и тумачећи живот и рад Срба светаца радио непосредно по изворима (Сава, Првовончани, Домеитијан, Теодосије, Данило). ири чему је наракно критички податке претресао, па их тек онда усвајао. Узевши иа ум,- да је ова радња намењена ширем кругу -адталаца, морамо му признати, да је материјал врло згодно и прегледно сређен. а начин излагања прост и разумљив. Горе поменуте тешкоће, које су с овим послом скопчане, учиниле су, да се у чланак увукло и иеколико грешака. Ми ћемо бити толико слободни те их напоменути. На што писати да је Немања у 30 години прешао у православље? Најстарији извори те дакле и најпоузданији Сава и Стефан Првовенчани у биографији Немањиној спомињу друго крштење Немањпно, али се из њихових речи не види, да је Немањи бидо 30 година, него је баш јасно, да је Немања нри другом крштењу био дете (млад-ћнвцв [Сава] отрокБ [Првовенчани]). То друго крштење Немањино био је камен спотицања и за раније историке. као: Јулннца, Рајића, Пејачевића, Енгла и Шафарика. Ја држим да ће то крштење у 30 години бити творевина доцнијих панегириста, који тим начином хтедоше указати на сличност међу Христом и Немањом. Најбоље је дакле и не обазирати се на ту годину. Чудно је, да нисац и сада још пише, да је Милутин умро 1320. Још Шафарик у СгезсМсШе (1ег »исМауЈвећеп ШегаШг Ш. 22 стр. пишедајеМилутин умро 1321, као што је данас и утврђено. На стр. 15 вели нисац: „Он је (Сава) крунисао краљевском круном брата свога Стевана." Ја сам уверен, да и сам писац после нажљивог проучавања домаћих, а особито страних извора цео тај акат круписања друкчије замишља, само што је место

незгодно, да би се та ствар могла колико толико расправити. Свакако ће бити. да Сава при том крунисању (које се раније десило, него игто се обично узима) није ни био у Србији, и да се то чинило без његове воље, када је државу српску занљускивала јака струја са запада, услед треће или четврте женидбе Стефанове са унуком млетачкога дужда Хеприка Дандола. Не знам, да ли писац има нраво, када онако одлучно вели, да је Арсеније I био родом из Срема? Ја држим да не треба сметнути с ума оно „отг. срвбвскше з«мл!е" у лавовском рукопису. Даље вели писац за Арсенија I.: „Пред смрт је три године тешко бодовао, али су га ипак на носилама носили у цркву. Умро је 28. октобра 1262 или 1263 године." Из речи Данилових стр. 272 јасно је, да је Арсеније 1. унравЛ)ао црквом 30 година а умро 1266. Дотичио место је и Шафарик тако разумео, када вели: Агвешј 1. 1234, гев%п. 1263, а1аг1) 28. окг. 1266 (Шепег Ја1)г1зисћег (1ег ШегаШг 1831 Апт^еЛЛаК 51. р). , Говорећи о Даниду II. вели на стр. 16: „У ћелији св. Саве поче иисати животе српских владара и архиепископа." Ја држим да је иогрегака мислити, да је Данило намеравао читав низ биографија или похвалних беседа за собом оставити. те тако рећи читав облик томе зборнику дати. Понајпре би ваљало испитати тачно шта је Данило писао, а гата не; даље, шга је интерполирано у самим деловима који од Данила потичу, једном речју, требало би обратити пажњу на унутрашњу страну текста (ту мислим: језичне особине, стил, цитате из св. писма и др.) а не само на спољашњу, као што се до сада чинило. Но то не верујем да ће икада потпуно испасти за руком поред оволнко малога броја рукописа, који су релативно врло иозкп. Да је зборник у своме развијању више фаза претурио, није ни потребно говорити Доста је указати на зборник који Јагић нађе у Петрограду и у коме се биографије завршују са биографијом краљице Јелене (8(;аппе У 20—21 стр.), и на групу у којој је биографија краља Драгутина и краљице Јелене (Гласник XI. стр. 39). Пажљиво истраживање држим, доказаће, да Данило није мислио оставити за собом читав низ биографпја, него баш са свим нротивно. Подела И. Павловића (Књижевни радови АЕ. Данила) чини ми се згоднијом од Јагићеве и Новаковићеве, и она би се могла са неким измеиама усвојити. Тако ће и. пр. бити, да Данило није писао биографију Урошеву, као што се обично узима, него ће оно бити увод у биографију Драгутинову, што се јасно види при пажљивом читању те биографије. Писац нам је даље у кратко врло лепо разложио развитак и судбу службе Срба светаца, а особито снажно утичу његове речи при крају, где говори о нротивности међу нашом сноЛ)ашњом и унутрагањом побожногаћу. Занимљив је даље чланак „ Српска народна имена." Тенденција чланка је врло лена. Мени се чини, да. се у нас једном са тим покугаало, али као да се слабо успело. Састављачу је по свој прилици то