Српски сион
С тр . 830.
Б р . 52.
познато, али он ннје устукнуо, него је еа великож вољом и марљивошћу скупио чиста народна имена. Ја сам сиисак састављачев поредио са Поменицима у Новаковића, те сам нашао миого имена у састављача, којих онде нема. Сигурно се састављач подвргао тешком и пипавом нослу, те прикупљао имена из повеља. Штета што састављач није акцентовао имена, као: Берић, Божић, Станић и т. д. Између осгалих чланака истиче се чланак „Сан је лажа а Бог је истина," С. Миловапов добро је познат својим популарним начином приказивања. За иоуку народу намењени су даље чланци:
„0 српским сватовима" од Т>. Страјића; „Поуке из пчеларства" од врсног пчелара Ј. Живановића; „Искренаречнашимземљеделцима" и најпосле „Правне поуке" од дра М. А. Ћирића, које ће нашем народу тако добро доћи. На крају су , Стати (;тичне белегаке о Србима" ирема најновијим статистичким ресултатима, у колико се могло до њих доћи. Као што се види, садржина је одабрана и озбиљна. Ту се не ћемо срести са радовима ефемерне вредности, него су они трајни, а начин како су изложена, за свакога разумљив. Нека је дакле ова књига, намењена народу. сваком најтошшје препоручена.
У Бе
■41)
@т
г
Ј. Радони!.
-2Л),.
»•М^-—
Б'Е Л Е Ш Е Е. (Његова Светост, Преузвишени Господин Георгије Бранковић, Митрополит и Патријарх српски) био је дана 17. о. м. најмилостивије примљен у аудијенцији код Његовог Величансшва нашег премилостивог цара и краља , у будимнештанском двору, у цељи, да Његовом Величапсшву , као поглавица српске православне цркве, у земљама угарске круне, подастре своје мишљење о ситуацији, коју су пзазвале познате црквено-политичке реформе. Орпска православна црква и народ наш може се тим најмилостивијим актом највишег поверења Круниног поносити, а имаће разлога, да се томе и узрадује. =г — (Његово Височанство, Кнез Нико ла I. Господар Црне Горе и Брда) подарио је Његовој Свешосши, Преузвгттом Гостдииу Георгију БранковиЛу, Митрополиту и Патријарху српском, одличије Даиилова реда I. степена. 0 томе високом одликовању изволело је ГБегово Височанство Његову Светост врло пријазним брзојавом непосредно известити. У високом овом одликовању витешког Господара јуначке Црне Горе сматра српски православни народ Митрополије наше, ласкаво признање оних многих архинастирских подвига, којима је Његова Свешосш родољубивим жаром прегла, да. поверену Му цркву и народ у сваком погледу унапреди. — (Г, Илија Маши!) чарох у Оточцу, именован је од епархијске консисторије горњо-карловачке, на нредлог високопреосвећеног Епискоиа г. Мпхаила, намесником и администратором тгротоиресвитерата Вилићкога. Радујемо се, што је то место по-
верено тако одличном свештенику као што је Илија Машић, који је у два маха био посланик на нашем народно-црквеном сабору и који је преко 20 година члан енархијске управе, те је добро верзиран у нашим народно-ирквеним автономним пословима, па ће као такав уз добру вољу моћи као администратор поменутог протопресвитерата бити од користи цркви и народу српском. — (Духовни концерт.) Панчевачко сржко црквено иевачко другитво приредило је 13. (25.) децембра о. г. у дворани свето-савског дома осми духовни концерт у корист сиротињеког фонда панчевачке српске прав. црквене општине. Јављају нам, да је концерат био јако посећеи и да је испао на оиште задовољство. Певачко друштво показало је у певању особиту извеџбаност и отневало је и најтеже комаде врло складно и нрецизно. Распоред концерта био је ово: 1.) Бортнннскш Дм., концерт XXX. „Услшии Боже, гласт. мои" из 61. и 63. псалма, за вешовити хор; — 2) Народно „Достоино" гласа, 8., певао је лепо и умилно Коста Живановић, ученик; — 3.) Л бвовђ А., концерт „У слбппи Господи, молеше мое" из 142., 144 и 145 псалма. што је отпојао мешовити хор ; — 4.) Говорио .је А. Хаџић, управитељ.срн. нар. позоришта, о Српкињама; — 5.) Ирмос „Входу во храмт> нресвнтбш БогородицБг", глас 4., народни напев за мегаовптн хор од коровође М. Топаловића; — и 6.) Григорвевт. И. Г., концерт „Кто взндетг на гору Госноднм" из 23. псалма, за мешовити хор. — Као што се види. програм је био одабран, а изведен је вештачки. Панчевци се заиста могу поносити својим духовним концертима. - (Богооловока дружина Братство у Београду) славиће 13. јануара 1895 двадесетжтогодишњицу од свога постанка. За ту свечаност чине се велике принреме. После нрославе „Братство" ће издатп своје књижевие радове, а почеће са својом историјом. — (Лист „Проовјета" престаје излазити.) У „Гласу Црногорца" читамо књижевну објаву чгроте