Српски сион

Стр. 26.

црквеног сабора, под председништвом српског патријарха — да би се морало веровати, да је он потпуно уверен о ономе, што тврди, а то значи: да има у рукама потпуне доказе својим тврдњама. А међутим, јасно је као дан, да он тога нема, јер де нека нам каже, колико је за ово две, три године тражено хипотекарних зајмова, колико је одобрено, колико је Фактично исплаћено од тих дозвољених зајмова ? Наравно да г. писац то касти не може, а не може зато, што нема у рукама односне сниске Фондовске, нема уручбеног записника и т. д. То се не може видети, па није могао видети ни г. писац, из фондовског „Извештаја", него шта је? Он то тако преврћући извештај, суди п мисли! Што номенути г. писац то тако суди и мисли, то не би имао нико ништа нротив, да је он то нагласио, навео и нитао управу шта је у ствари, но г. писац начини од те сумње уверење, те му се иричини, да је то баш тако, као што он мисли, и занесе се да рече, да управа није савесна, да је саборски одбор учинио „атемтат на иросвету"!! Е ту сте, господине, забраздили! Јесте ли ви при себи? Шта ви мислите да овај, или који му драго еаборски одбор, ради народу о глави ?! Какав атентат на иросвету ? Чега ради? « Зна ли, г. писац „Заставин", да је саборски одбор икога одбио, који је тражио зајма и узмогао иружити прописану сигурност?! 0 томе постоје списи, па се зна, шта је и како је, а ако то г, писац случајно не зна, то из тога не излази да нико не зна, него излази то, да он није требао нисати о ономе, што не зна. Кад се дакле не тражи толико хипотекарних зајмова, колико би могли фондови издати, шта је онда боље, да ли да тај новац у благајници беснлодно лежи или да носи 4 и 4 г / 2 °/ 0 -а? За тим говори г. писац о неприкосновеном и клирикалном Фонду, па сравњује, како су главнице истих смештене, те налази, да се неприкосновени фонд протежира, јер нема толико државних папира колико клирикални; али нити може, а кад би могао не би хтео да види, да та разлика лежи у томе, што ненрикосновени фонд потражује од црквених општина, од народа дакле, стотине хиљада неплаЛеног верозаконског уриноси, и саборских трошкова, који том „протекције уживајуЛем фонду" не носе за толике године ни новчиИа камате!!

Погледајте још једаред рачун тога Фонда, иа ћете се о наведеном потпуно уверити. Што ви о томе, г. пишче, не говорите? Што не нозовете народ, да својој дужности одговори, па да се скуне саборски трошкови, да се сабор саетане, који ће ирегледати рачуне онако но вашој вољи? За то немате петље, јер се бојите за своју популарност, него му ласкате и заводите га, кљукајући га дражећим чланцима, у којима расправљате предмете о којима сте најмање обавештени!! Па кад је то тако, кад необавештен човек хоће још необавештенијег да обавешћује, то обично избијају на површину такви појави, који су у нас давно на дневном реду, где нико није поштован; где нико нема ауторитета, те се подижу и истичу они, који би у здравим околностима били за шкарт. — Ти и такови људи нонајвише дижу хуку и буку, јер само тако у некој срџби, у некој екстази, могу да говоре; кад су ирисебни, они не знају ништа. Тако је иисац стигао до школског фонда, па да видите, шта је ту починио. Ту је пронашао, да школски фонд има преко 50.000 ®ор. државних вредносних папира, а ириход од куиона износи једва 445 ф . 60 нов.; па ни пет ни девет, него удри на ларму, како кунони нису у време сечени, па ни укасирани! Колика је штета?! Ко ће ту штету накнадити?! и т. д. А знате ли ви, г. пишче, зацело, да куиони нису сечени, да нис.у уновчени, и смете ли се заклети на то? — Не, господине, ви не смете, јер вама то није познато! Кад тамо, шта је у ствари? Овај леми братс^ц не зна, шта је 10%-на аукта, те је и ову стриао у вредносне иаиире и нашао иреко 50.000 вредносних иаиира! Није ли то брука, госнодине, иисати о ономе што не знате?! Знате ли ви шта је аукта, чему служи и колико се врста води у фондовским рачунима?! Не знате, господипе, јер да сте знали, не би се тако срамотили! Не знате, господине, јер би и опет имали прилике, да иозовете народ, да те ирепарандијалне приносе, ту активну тражбину овога Фонда уплаћује или бар камату да илаћа' Шта ћемо с вами, господине, шта управ и можемо, јер противу такових и вама подобних, борили су се и богови узаман!! Е па тако насрћете тамо и амо, па сте заI пели и за фонд манастира Гомирја, где вам се