Српски сион

Б р. 2

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 25.

не,;е тако лако поЈмљива, нити схватљива. ХрипЉанство је пресадило у народ како веру, тако и чврсту наду у то нревелико чудо свемогућега Бога. Христос проповедајући људима о царству Божијем и о будућем славном свом доласку, објавио је људима не само то, да ће тада наступити вечити живот, већ да ће и сва тела људска ускрснути из својих гробова, пред суд његов изаћи и за тим према заслугама — или ући у небеско дарство вечите славе, или пак бити бачени у огањ вечни. Та реч Спаситељева ухватила је одмах чврста и непоколебива корена у срцима људским, што служи као најбољи доказ, да је Божанственога порекла. А најбољи доказ за њену Божанствену истинитост налазимо у васкрсу самога Христа Спаситеља. КоскршнТе Христоко бијаше његовим Апостолима, као и свима древним хришћанима, а и данас служи целом Хришћанству као најчвршће јемство оп-

штег будућег васкрса свију људи, а уједно уз мученичку смрт Спаситељеву на крсту, светлим средотачијем вере хришћанске. С тога се у целом светом Писму новога Завета и не наводе за то нигде и никакви докази човечјега разума, већ се просто приказује као неопходан постулат веровања нашег у Исуса Христа и на тој основи успостављенога вечитога опћења с Њиме као царем људскога живота. А каква ће бити тела наша после општег васкрса из гробова, о томе нам је објавио науку св. апостол Павле, којом нас уверава, да неће бити материјалног, које трулежи подлежи, већ да ће бити духовног, небеског састава. Неће дакле бити оно исто које је у гроб положено и које се тамо у прах и пенео претворило, него ће му оно послужити зачетком, као оно у земљу бачено семе из кога ће нов плод нићи.

(Наставиће се.)

„НЕМАЊИНО БЛАГО

44 *

У бројевима од петка донела је „Застава" неколико чланака под вапијућим насловом: „Куд се дева Немањино благо?" — Читаоци „Заставе", а нарочито они, којима су намењени бројеви од петка, јамачно су још много мање обавештени о иредмету, који се ту расправља, него што је сам г. писац истих чланака. И они ће сигурно у својој необавештености поверовати и необавештености онога, који их тобоже хоће да обавести. Повероваће, јер то стоји наштампано у „Застави", а јер друго ништа не читају. У поменутим чланцима нанада писац уираву срнских народно-црквених Фондова, а на темељу „Извештаја о стању срп. народно-црквених фондова и Фундација за 1893. год." П Р е свега примећујемо, да саборски одбор испитује рачуне српеких народно-црквених фондова, па их документарно полаже народу прописаним путем, т. ј. заступству народа — српском народно-црквеном сабору, који рачуни но §. 19. тачка 10. саборског устројства —- „имају се, пре отправка заглавног решења, поднети председнику угарско-краљевског министарства ради надзора, да ли су у складу са нрорачуном сабора, и да

ли је преглед (геуМо) у Формалном погледу правилно обављен?" То, што је ? писац „Заставе" имао пред собом, нису документима обложени рачуни ерпских народно црквених Фондова и заклада, који би му могли дати јасна сазнања о суштини ствари, него је имао само извештај о стању истих, где се дакле мртвим циФрама казује стање тих Фондова 31. децембра 1893. Из поменутог извештаја не може се видети и сазнати оно, што писац на силу Бога хоће да види и сазна, те је наравно, да ће проћи баш као и она „ришћанска господа нред белом Грачаницом црквом", што су дигли грају: „Куд се дева Немањино благо?" Напред примећујемо, да пишући ово, немамо иред собом односних бројева „Заставе" те ако би што превидели, или преко реда споменули, то молимо г. писца да извини. Љуто се управи Фондова, саборском одбору, уписује у грех, што замашне Фондовске готовине нису што више смештене у хипотекарним зајмовима. Допустиће г. писац, да када он онако неизмерно оштро оружје потеже противу једног тела, као што је саборски одбор српског народно-

Овај чланак приспео нам је још за 50. бр. од нр. г.; али га не могосмо до сада штампати.

Ур.