Српски сион

Б р . 2.

„ОРПСКИ СИОН "

Стр. 27.

чини мала камата од вредносних папира, а кад тамо, у г. 1892. дигао је исти манастир зајам од 5000 Фор. који се отплаћује отписом камата на рачуну купона вредносних папира истога Фонда. Тако је и код Зелићеве закладе у г. 1887. судским путем истеран један зајам, па унесен у Фондовску благајниду, а рачуноводство не имајући приликом пријема готовине потпуна извешћа, зарачунало је велики део готовине на отплату камата одоцњења, место да је покрило главницу, што је у прошлој години исправљено, о чему се може свако уверити, ко има при руци извештај од г. 1887., јер ће тамо наћи, да је примљено 738 ф . 49 н. камате одоцњења. Чега ту има страшног? Запели сте о тако звану писарину, а њена је судбина решена на сабору 1892. г. са мировинском уредбом, —- те ту престају сокачки разговори. Споменули сте и приход земље у Кулпину, а потражите „Заставу" од г. .1892., па ћете и тамо наћи да је Његова Светост патријарх Георгије купио ту земљу од Фондова, на је поклонио кулнинској црквеној општини, а приход који је у извештају од год. 1893. исказан, јесте враћен порез, јер номенута ошптина ступила је у посед земље месеца октобра, а фондови су платили порез до краја године, те је ту ди®еренцију општина вратила. Ви све то, господиие, не можете знати, а

кад не знате, што пишете коЈешта и ружите Друге људе ?! Извештај се није уиуштао, нити се може по својој ирироди упуштати, у иредмете дубље, него је само представио рачунско стање. А то и јесте само задатак таквог извештаја. Вуни вас и привремени рачун, па онда и ви њиме буните друге, по чему еевиди, да је вама иозната оминозна нрирода такових рачуна код неких новчаних завода, на држите, да је и фондовски привремени рачун такове природе, а ту се варате. — И код Фондова има и мора бити издатака, који чекају свој коначни обрачун. Е, ал шта ћемо, кад све то г. писац „Заставин" не зна. А у незнању се свашта чини. И у томе лежи узрок, да писци њему подобни ретко мисле на последице, те се код нас пише на дохват, дражи се народ у залуд и кад треба и кад не треба, те је последица тога та, да је народ већ огуглао, а ако није, он ће огуглати, те ће изгубити вере у озбиљносттакових чланакаинеће се одазвати можда у критичним временима. Као што ее са малим новцем не може велико што купити, тако ее са малим знањем не може велико што ни миелити, јер да је г. писац „Заставин" то кадар, не би чинио тако грубе погрешке, као што их почини у 1грва своја три чланка, која смо до сад прочитали. Гете има право кад каже: „Ез 181 шсћ1® зсћгескПсћег а1з еше ШаИ§'е ТЈпшзвепћеИ;!" —1.

ИЗ ПРОШЛОСТИ. Допие ерпског банатеког намееништва у Темишвару пиеан епархијекој конеиеторији у Карловце, и одговор патријарха Јоеифа.

II. ОДГОВОР. Дописом од 9. септембра 1853 бр. 14.133. стављено ми је до знања, да се ностојећи закони о одношају римокатоличке ирема источно-православној цркви и превишње наредбе много нута пренебрегавају и не решпектују од стране чланова православне цркве. То би се већином догађало: 1. При васпитању д&це из мешовитих бракова. 2. При прелазу из римокатоличке у источноиравославну цркву. 3. При венчању Римокатолика у источноправославној цркви.

4. При венчању странаца у иеточно-православној цркви. 5. При венчању јоп; малољетних лица. 6. При прелазу из источно-православне у римокатоличку цркву. Ја гајим највеће уверење, да Консисторије источно-православног обреда у вршењу своје службе не прекорачују никада законитих граница у погледу предмета, што се тичу религијозних прилика других вероисповести; у тој претпоставци осећам да имам право тим више, у колико религиозне ствари моје цркве стоје иод савесном и будном контролом државних власти, а чиновници, са свим поуздани, приступају нај -